Просветни гласник

Настава Жнвих Језика

235,

знато, има и с једне и с друге стране.') Школа и ту треба да узме у обзир и што је нормално, и индивидуалне разноликости. Одредба хамбуршких нових филолога да ученици не треба да уче обавезно више од два жива језика страна, тачна је, ако ти уменици не уче ниједан мртав језик. Слободно кретање ће и гу највише помоћи ученицима и ујамчити најбољи усиех. Нека се не спасавају само форме и прописи, нека се спасавају ученици; нека се укидају изборно-обавезни језици (као и предмети у опште), нека је ученику слободно и одустати од учења језика, када сам увиди да га то преоптерећује и да не може постићи што се тражи од њега. С друге стране нека се да прилика даровитим за језике да зарана уђу у више језика, јер је од велике користи по напредовање у том правцу када су темељи рано постављени. Нормално би дакле било: два страна језика у опште; ученици који немају способности за језике, могу се оставити и с једним језиком, а ученицима нарочито способним за њих, треба дати прилике и да се уведу у внше језика. 4. Веома је добро учињено што је истакнуто да је циљ наставе у вези с претходном спремом учитеља, и да се ова мора управљати према оном. У том погледу мора бити везе између појединих степена школских (овде средње школе и университета), и тако ће се и моћи постиИи потребно јединство у настави једне земље. Поједине школе морају заиста ићи својим путовима, али заједнички циљеви морају бити мета на којој ће се напокон све састати. м, ш.

О НАСТАВИ И НАСТАВНИЦИМА МАТЕМАТИКЕ

Математичар оперпше са једном од дисциплина високе васпитне вредности, која — неумитном доследношћу у мишљењу, непогрешивошћу својих закључака и обилатом применом својих нстина на задатке из живота — служи као једна од моћних полуга у образовању ученика. Данас се математицн у средњошколском образовању признаје та њена висока васпитна моћ. Али то није било увек тако. Није давно било кад се говорило: „МагћешаНсиз поп е8( со11е§а", н та наука се Ј ) Вило јс генпјалгах људп који нису умслп чсстпто научптп пп јсдаи стран језик (н. пр. Лппс, Либнх, Дарвин), а н глупака који су тачно п течно паучп.ш неколико страннх. језтса, — ,да само толипо иута докажу како су глупи". Змај мп јс говорпо како мује ,баш криво" што нијс могао потпуно да савлада нп пемачки језпк, којпјеучпо од дстпњства, ако је п бпо више годппа у немачко.ј средпни. Ирнродњак пак н филозоф Лопс објавио је 1857 годпне (дакле у својој четрдесетој) стпхован превод СоФоклове ^Аптигоне 1- , који је, ,ради одиора", нревео с грчкога на латпнскп.