Просветни гласник

Друштва и Установе

253

Повећањем буџета Академија је била у могућности да и приватним штампаријама да три књиге у рад, а у току наступајуће године даће их више. У прошлој години су довршене или се довршују ове књиге: 1) „Глас" 96 II р. са 5 чланака; 2) „Етнографски Зборник" књ. 21 („Насеља" књ. 10) са 3-чланка; 3) „Годишњак" XXVIII (за 1914—1919). IV Ашдемијине везе и поклони њених издања Од прошле годиие Академија је ступила у размену публикација са Университетом у Сендеју у Јапану, Народном Библиотеком у Њу-Јорку и са Националном Академијом Наука у Вашимгтону. Бесплатно је дала своја издања, или ће их тако у будуће слати: Државној Штампарији у Београду, Женској Учитељској Школи у Новом Саду, Университету у Скопљу, Семинару за Историју Срба и Хрвата на Университету у Љубљани и Реалној Гимназији у Херцег-Новом. V Рад у Одборима Сриске Краљевске Академије А. Ешнографски Одоор имао је 2 своја састанка на којима су донете одлуке о фолклористичкој грађи, како оној из прве половине 1914, тако и примљеној грађи од ослобођења иа до краја истекле године. Тако су за „Етнографски Зборник" примљени ови радови: Станоја Мијатовића и пок. Тод. М. Бушетића: „Технички радови Срба сељака у Левчу и Темнићу" и Ст. Мијатовића: „Занати и еснафи у Ресави". А као грађа примљеии су за збирку Етнографског Одбора радови пок. Тод. М. Бушетића „Разне умотворине изнарода"; Јована Хаџи Васиљевића „Неколико рецепата из народне медицине"; пок. Влад. Ст. Трифкбвића „Љекаруша"; Драг. Н. Лапчевића „Народне умотворине"; Крсте Божовића „Народне приче из Жупе"; и од непознатог писца „Српско јуначко ратовање с турском царевином око Босне и Херцеговине"-; Мих. Ђ. Миладиновића „Збирка народних песама из Маћедоније и Ст. Србије"; Станојд М. Мијатовића „Додатак његовој ранијој збирци пословица"; Мих. Профировића „Народне песме и обичаји у срезу галичничком"; Крсте Божовића „Гусларске песме" ; Милоша Ђ. Шкарића „Песме из Липова Поља у Лици"; пок. Тод. М. Бушетића „Песме Срба сељака у срезу трстеничком". Рад на проучавању насеља српских земаља био је у овоме: Андрија Јовићевић испитивао је Малесију, Петар Шобајић Бјелопавлиће, Саво Накићеновић Конавље, Милан Кармовић Босанску Крајину, Боривоје Милојевић Купрешко, Вуковско и Равно Поље у Боснп, Боривоје Дробњаковић Горњу Јасеницу, Радоје Ускоковић Надибар, Тома Смиљанић Мијачку Реку и Војислав Радовановић Тиквеш. Овај Одбор попуњен је новим члановима г. г. Веселином Чајкановићем, Боривојем Ж. Милојевићем и Боривојем Дробњаковићем. Б. Лексикографски Одбор је у прошлој години отпочео свој рад на издању Академијиног речника. На место пок. М. Иванића упућен је на рад у овоме Одбору проф. Јеремија Живановић. Академик ,г. А. Белић израдио је план по коме ће се посао у овоме Одбору изводити. м. РАДОВИЋ