Просветни гласник

252

Просветни Гласник

ређен је академик Г. Д-р В. Јагић да изради нацрт по којему би се почели издавати стари сраски споменици у нарочитим серијама према захтевима данашње науке. На позив Белгијске Академије Наука, наша Академија је преко свога изасланика учествовала на прослави 75-годишњице оснивања белгијске Академије Уметности и прихватила предлог о оснивању Савеза интернационалних Академија Уметности. Примљена је у начелу понуда г. Г. Геземана о издању збирке народних песама, која је нађена у Ерлангској библиотеци. Донете су потребне одлуке о рукописима који суб или на реферату код пок. Љ. Ковачевића, па их г-ђа Ковачевићка предала Академији. Примљен је у начелу предлог Покрајинске Владе за Далмацију о изради поморске терминологије. В. Академија Друшшвених Наука, поред наведених послова на заједничким скуповима са Академијом Филозофских Наука, имала је један свој засебни скуп, на коме су примљени за „Споменик" прилози Ст. М. Димитријевића „Стари документи до XVIII века из манастира Хилендара", и за „Хиландарски Зборник" „Акти из архиве манастира Хиландара 1801 -1830". Од осталих рукописа који су овој Академији приказани, неки су враћени писцима, а неки су још на оцени. Г. Академија Уметносши, поред послова на заједничком скупу са Академијом Филозофских Наука, иЛала је и 5 својих скупова, на којима се бавила овим питањима: о скидању фресака са наших старих цркава и манастира и о извештају академика г. А. Стевановића о спирању слика у Марковом манастиру у Сухој Реци код Скопља; на молбу председника Привременог Народног Представништва дала је своје мишл>ење о скици слике А. Боцарића ,,'Грагедија и слава Србије"; на питање г. Министра Просвете дала је своје мишљење о успешнијем раду Народног Музеја, и о заједничком извођењу послова Академије и Народног Музеја; донела одлуку о репродукцијн слика снимљених фресака мапастира Каленића, Ст. Нагоричана и Псаче; и т. д. III Академијина издања Са штампањем Акацемијиних издања ишло је и у прошлој години врло тешко. Државна Шгампарија, у којој је Академија пре рата најве"ћим делом штампала своја издања, није успела ни за годину и по дана да доврши штампање једне једине књиге, која ће изнети нешто више од 30 штампаних табака. С тога се Академија обратила и Земаљској Штампарији у Сарајеву пре осам месеци, али је посао и у овој штампарији ишао споро, јер је иста штампарија успела да за све ово време наштампа само једну књигу „Гласа" од 17 штампаних табака. - Овде је реч о рукописима који су још пре рата били примљени за Академијина издања. О штампању рукописа примљених у току претпрошле и прошле године није се могло ни мислити код оваквих високих штампарских цена. Уз то, сума у првобитном државном буџету за 1920-21 годину не само да није одговарала данашњим приликама, већ је била мања и од предратне суме на штампање Академијиних издања. Налазећи да се Академија мора обратити и приватним штампаријама за штампање издања, ради чега јој је потребно било повећати кредит на штампу, Академија је учинила представку у овоме смислу пређашњем Министру Финансија пок. Кости Стојановићу, који је прихватио Академијине разлоге и повећао Академијин буџет у допуњеном државном буџету.