Просветни гласник
Друштва и Установе
251
V Прагу; одређен је академик г. А. Белић да заступа Академију на прослави 50-годишњице Алексе Шантића у Сарајеву; извештај Битољске Војне Команде о откопавању старе вароши код Градског спроведен је г. Министру Просвете да по њему предузме рад Народни Музеј; учињени су потребни кораци да у Савез међународних Академија с-тупи и Југословенска Академија; дупликати Академијине књижнице уступљени су Београдском и Скопљанском Университету; прихваћена је представка Библиотекара Народне Библиотеке да Библиотека што пре добије потребни локал и учињени о томе потребни кораци код Г. Министра Просвете; на вснову уредбе о избору патријарха, Председник Академије узео је учешћа у гласању; одобрено је г-ђи Клари Јов. Скерлића да изда ново издање Скерлићевих књига „Омладина и њена књижевност" и „Српска књижевносг у 18 веку"; учињене су све погребне припреме да се још сада настави рад на зидању нове Академијине зграде; због измењених прилика донете су нове норме за хонорисање радова у Академијиним издањима. На главном годишњем скупу Академија је 19 фебруара 1921 изабрала за своје редовне чланове Д-р Николу Вулића и ђенерала Живка Павловића; а за дописие Степана Михајловића Кулбакина, Д-р Симу Тројаиовића и Д-р Тихомира Р. Ђорђевића. II Рад у стручним Академијама А. Академија Природних Наука имала је 7 скупова, и на њима је примила за Академијина издања: 1. Академика г. С. М. Лозанића расправу „0 дитијокарбнидрацидима" за „Глас" 1 р.; — 2. Академика г. Д-р Мих. Петровића расправе: „Скретање магнетне игле у близини покретног магнетског пола" и „Једна особина линеарних диференцијалних једначина" за „Глас" I разреда; — 3. Дописника г. Д-р Нед. Кошанина расправу „Скретање иветних и плодових држака у рода Сус1атеп-а" за „Глас" 1 разреда;.4. Дописника г. Петра Живковића расправу „Троугли уписани у кругу и описани око круга у перспективном положају — перспективи. Конпони и конполарни пресеци" за „Глас" I разреда; — 5. Д-р Нед. Дивца расправу „Сперматогенеза у БШзеиз Маг^таНз" — за „Глас" 1 разреда; —6. Д-р Ђорђа Протића спис „0 биологији коренових гомеља у иекојих Абрага§еае-а" за „Споменик" I разреда; — 7. А. Билиновића расправу „Природна једначина кретања чврстог тела" за „Глас" I разреда; — 8. К. Вексоерга и М. Ст. Илића расправу „У прилог питања процеса дестилације дрвета" за „Глас" I разреда. На истим скуповима ова Академија се бавила питањем о јестаственичком проучавању земље, и по предлогу г. г, С. Урошевића и Нед. Кошанина донела је о томе начелне одлуке; по питању оснивања Биолошке Лабораторије изабрала је комисију од г. г. Мих. Петровића, Жив. Ђорђевића и Ивана Ђаје, која ће у име наше Академије са Југословенском Академијом и осталим институцијама радити по овоме што треба; поводом одлуке целокупне Академије да и наша Академија ступи у Савез и Савет међународних Академија Наука, ова Академија је донела начелне одлуке о раду наше Академије у томе Савезу. Б. Академија Филозофских Наука имала је 1 свој скуп, 3 заједничка скупа са Академијом Друштвених Наука и 1 заједнички скуп са Академијом Уметности. Рад на .овим скуповима био је у следећем: од