Просветни гласник

250

НросвеТни Гласник

Министарства Војног, који су ову гранату извадили и однели, изјавили су да је фитиљ гранате изгорео пре него што је и доспео до упаљача, и тако граната није експлодирала. Рад С. К. Академије у 1919, који је прочитан на годишњем свечаном скупу Академије 7 марта 1920, био је у главноме у овоме: Усвојен је у начелу програм рада на јестаственичком испитивању земље, који су израдили г. г. С. Урошевик и Н. Кошанин; одлучено је да и наша Академија ступи у Савез међународних савезничких Академија; примљене су за „Глас" расправе Ј. М. Жујовића: „Геолошка грађа околине села Бољетина" и Влад. К. Петковића: „Баремски кат на Гребену"; решено је да се прилог академика Чед. Мијатовића: „Преписи из поверљивих извештаја енглеске амбасаде у Цариграду 1808—1814" штампа у „Споменику", а радови „Манастир Раваница" и „Црква у Каленићу" од Влад. Р. Петковића, у издањима Академије; примљене су две нове задужбине: фонд Пијаде Алексић Пупин, који је у спомен своје матере Пијаде основао Г. Михаило Пупин за давање помоћи и награда ученицима у 12 гимназија у јужним крајевима ослобођеним' 1912 и 1913 год., и Фонд Каменка и Павла Браће Јовановића из Панчева, који ће највећим делом слумЛпи за народно просвећивање. Према жељи оснивача ових фондова, известан део фондовских прихода употребљаваће се на чисто Академијине потребе. На главном годишњем скупу своме 16 фебруара 1920 год., Академија је изабрала за своје редовне чланове: Павла Поповића, Д-р Бранислава Петронијевића, Д-р Драгољуба Павловића, Д-р Станоја Станојевића, Д-р Јована Радонића и Ђорђа Јовановића; а за дописне : Д-р Милутина Миланковића, Даугласа Џонсона, Антоана Меје-а, Габриела Миле-а, Џемска Марка Балдуина, Олафа Брока, Огиста Говена, Жана Брина, Виктора Берара, Марка Мурата и Драгутина Ђорђевића. * У прошлој, 1921 години, одржан је у Академији 41 скуп (стручних Академија, Председништва и целокупне Академије). Рад Академије на овим скуповима био је у главноме овај: I Општи рад Овај рад отправљао се на скуповима Председништва, и скуповима целокупне Академије, којих је било: 2 обична, 1 главни годишњи и 2 свечана. На скуповима Председништва и редовним скуповима целокупне Академије урађени су ови послови: код неспорног судије првостепеног суда за град Београд дат је пристанак на пријем легата по тестаменту Аксентија Аксентијевића у 3000 динара у злату годишње; легата од 10.000 динара по тестаменту пок. Николе Кики, као и пријем легата по тестаменту пок. Драгутина Нешића, бив. учитеља; са топлом захвалношћу примљен је к знању поздравни телеграм Југословенске Академије приликом одржања прошлогодишњег свечаног скупа ове Академије; са захвалношћу је примљен поклон академика г. Уроша Предића, његов рад: слика пок. Стојана Новаковића; одређен је члан Академије г. Емил Оман из Париза, да заступа нашу Академију на седници Савеза међународних Академија 26 маја 1920 у Брислу; одређени су председник и секретар Академије да заступају Академију на VII свесоколском слету