Просветни гласник

Друштва и Установе

249

Сем новчаних докумената од 1914 и 1915, пред непријатељску окупацију Србије из Академије ништа није било изнето, јер за овај посао није било ни особља. Писар Академије и оба служитеља мобилисани су одмах по објављеној мобилизацији у јулу 1914. Остао је само секрегар, који је у 1915 год. успео да збирку рукописних и старих штампапих књига, збирку докумената историјске архиве и административну архиву за 1914 год. са записницима са Академијских седница у 1914 г. изнесе из Београда до Ниша, одакле су сандуци с овим предметима донети до Косовске Митровице, где их је и непријатељ затекао. У току окупације непријатељ је све ове сандуке вратио у Београд и већином сместио у Академију, сем неких сандука који су заостали у Крушевцу, и које је пок. Љуба Ковачевић спасао и склонио на сигурно место до нашега повратка у Србију. Г-ђа Ковачевић је пренела ове сандуке у Београд не тражећи никакву накнаду трошкова, и све Академијине предмете који су у тим сандуцима били, предала Академији. Пред своју евакуацију из Београда 1918 год., непријатељ је једној комисији предао Академију по протоколу који у ствари не казује ништа. Као што се могло очекивати, стање Академијиних предмета било је из основа поремећено, тако да је требало много и труда и времена да се сви предмети среде, оставе на своје предратно место и на тај начин утврди шта је све непријатељ упропастио за време окупације. Сав овај посао свршен је већ до априла месеца: 1919 године, захваљујући нарочито сачуваним инвентарима и каталозима. Највећи посао задала је Академијина библиотека. У њој је непријател^ покушао нешто да ради, али се тај рад састојао у томе да направи што већу забуну у библиотеци. Покушао је да из целе библиотеке издвоји књиге на српско-хрватском језику и да их засебпо нумерише, остављајући при томе иа библиотечком каталогу старе нумере. Овај покушај се ограничио само на серпје издања, док су посебна издања остала на своме месгу у библиотеци. На овако издвојеним књигама стављене су посебне нумере за сваку књигу. При уређивању Академијиних предмета (збирака, библмотеке, магацина издања и т. д.) ишло се редовно од нумере 1 до краја, по каталогу или инвентару. На тај начин је истовремено извршено инвентарисање свих предмета. и по свршетку посла нашло се да у збирци рукописа и старих штампаних књига недостају 4 нумере; из збирке докумената историјске архиве 4; из Академијине библиотеке 116 које серија које засебних издања; из магацина Академијиних издања по 5, 10, 15 па и по 90 комада од појединих књига. Уз ово је израђен и детаљан списак песталог Академијиног намештаја и прибора. Од административне архиве нема оне из 1913 и једног дела 1914, записника са Академијиних седница у 1914, Деловодника за 1914, и осталих ручних помоћних књига. Од рукописа који су од појединих писаца били примљени за штампање у Академијиним издањима пропали су сви који су били на раду у Државној Штампарији, а тако исто и сви штампани табаци недовршених књига. Само један срећан случај спасао је Академијину имовину да не буде сва уништена. У 1915 години ударила је једна непријатељска пољска граната у зграду у којој је Академија смештена. Граната је са северне стране пробила зид собе у којој су радиле архитекте на плановима нове зграде, и пробивши зид зарила се у под исте.собе. Стручњаци