Просветни гласник

248

Иросветни Гласник

десет пута враћати на оно што је било речено да би се то урезало у њихово памћење... Ревносно понављање, душа наставе, захтева да се одмиче у напред само с мудром и методичном спорошћу. Из истог разлога треба се умети задржавати на детаљним и честим понављањима. Ако их човек пренебрегне и стално иде напред, појмови се помешају, побркају, избришу. Да би остали чисти, јасни, да би се стављали у ред, треба се сваког месеца, сваког тромесечја, на крају године, враћати на оно што је било речено. Асимилација се врпш само с временом. Испуњени својим предметом, млади учитељи не могу често да се реше да оставе једно питање док га не исцрпу сасвим и док не кажу све што о њему знају, покаткад и не водећи рачуна о деци којој се обраћају. Њихове лекције биле би несварљиве због своје утрпаности, кад се дух деце, који се противи кљукању, не би решио да не задржи Бог зна шта од те обилате хране. Ова или она лекција из читања, у којој учитељ даје многобројна објашњења речи и коментаре о смислу или граматици, не оставља на крају крајева ничега прецизнога у сећању дечјем. Треба бирати. Учимо дакле мало, али добро и без журбе. Идимо још даље и рецимо с Фенелоном да је добро да учитељ попусти покаткад од своје непрекидне активности и да уме да рпзвесели своје лекције одступањима од предмета и чак шалама које одмарају ученике. Једна мала апекдота, једна шаљива напомена оштроумно уплетеиа (и доброг укуса, разуме се) заустављају какво тешко и.члагање пе прекидајући га и оживљују расиоложење ученика. Дух дечји не може да буде стално под притиском; треба да се с времена на време мало отпусти; мало доброг расположења, неколико тренутака одвраћања на другу стра-ну олакшавају његову пажњу. - Шта би се рекло о наставнику који би, из неумешне ревности, хтео да укине одмор да би дао више времена раду ?... * Кад се сведе све што је досад речено, онда излази да је вештина како да се губи време у ствари само вештина како да се корисно употребе часови у разреду, добијајући од деце интелектуалне напоре које она могу разумно да даду. с. п.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА У „Годишњаку" Академије за 1914—1919 штампа се детаљан извештај о затеченом стању Академије приликом уласка наше војске у Србију 1918 год. Овде се изтога извештаја саопштава само његов извод.