Просветни гласник

64

Просветни ГласнИк

мерити што ни.је остао доследан, јер, поред горњих примера, у његовим Чпшанкама нма доста случајева где су узвици одвојени заиетом: 0, колико ли тек добра доноси (1,5) — Ох, пролеће никог с даром заборавит' (1,15) — 0, како Н рогибепо (I, 15) — Јо, ааб*о Н (1тоги шоте (I, 15) — Ох, ала сунде сија (1, 16), — 0, глете дуге! (1, 17) — 0! што га не би? (II, 106) — Ој, Максиме, чодо моје (II, 107) — Ој, имал' у тебн, небо (III, 23) -*-> Ах, ти стари превисоки (IV, 8) и т. д. V вогледу на интерпункцију још се у нечему не могу сложити са г. Шевићем. Он иише запету и онде где глаГол пред њом не стојн у свомо пуноме, нравоме значен.у, већ је у јакој вези са глаголом који ће доцније доћн, те унраво тек с њиме чини целиау (глаголн: бнти, чинити се, изгледати, мислити, сматрати и т. сл.): „Рвз1;гтМса зе пш <М, с1а ј;а рго^иЈа" (I, 18); _1 §1е<1а (у смис.гу: т])уди се), с1а ЛоЛи иа уог1и и тапД ро4ок" (I, 18); „а царев је син био налислио, да је испушта" (I, 37); — ж па ти је некако драго, у оне зелеие лнстиће ..." (III, 10); „учини се оку, као да у ваздуху види читаву шуму" (111, 12);* — „иаш народ мнсли, да је свакоме човеку суђено и (IV, 5); — „а кад већ мнслн, да је блпзу" (III, 13); ,'1'и сс не даш, да те внди" (IV, стр. 3); — „чини со, као да се усиавао" (IV, 21); и т. д,. 11а и у овоме нема доследности, јер има и суиротних примера: в ста га молити и заклнњати да похнта" (III, 117) и др. У народним несмама, узетим из Вукових збирака, г. Шевић оставља провннцијалне израие и у Чшаанци за најаиже рапредо. Код љога се налази: тица, ћн, ћер, мљезпмнца, млого, зламење и др. (I, 29; II, 23; и на другим местима). Јасматрам да је ногрешно оставити такво облике у разредима који су већином још далеко од потнуне правилности у .језику Исто је тако ногрешно остати на Нукову ранијем правопису, на у несмама јуашога говора писати ђ и ћ ондс где је и сам Вук доцније нисао дј и шј неђеља м. недјеља, ђе, м. гдје ћерати м. шјерашн, ђед м. дјед, ђевојка м. дјевојка, и т. д, у многнм примерима). Кад је сам Вук, у књигама доцнијсга времена, прештампавајући своје радовс нз првих годипа, мен>ао „ђекоји" у гдјекојн, тета" у дјешета, „поћераше" у пошјераше, и т. д., опда се и у митанкамл. имају да задрже само новији, нравилнији облици (Види Вука С. Караџпћа и Саве Текелије аисма Плаагону Ашанацковићу; Беч, 1845 год) Г. Шепић не доноси свуда пишчев текст без измеие. Негдо је пзменпо правопнс, исгде иитерпункцију, негде иеиравилпи облик. Тога мора да буде у издањима за ученике, само, разуме се, п у томе се нзвесне међе пе. емеју прећи. У стнховима се не могу ноноке гревше исправити, и зато је разумљиво што је остао иеизмењеп мознатн Војислављск с.тих: „Мутно је небо сво", ни с.тпх Милсте Јакшића: „Па па §о1ој втапг апћи когЛ (1и1п" (IV, 81), Исто тако не марн што су г^е-гдо остављепи провипцијИлпи облнци код Вранка („мепе", .тебе", м. мени шебн). Оамо је, у свакоме од тих случајева, требало у иапоменицн нагласити да се таквн облицп нс употребљавају у правшноме књшкевноме језику, а таквих напомеиица иема ни на једноме месту. Али се, ни у ком елучају, нису смели остављати погрешни облпци у прозннм саставима, као што су, н. пр.: ,и\-јјоп1 и Ли&пп ^ипјата" (IV, 25). Како су брзо н недовољно пажљиво доследно еастављане, ието су тако Чпшаике г. Шевићеве и штампане. Отуда су у њима не само многобројне штампарске грешке, већ и омашке друге врсте. Навешћу само неколико чланака, небираннх нарочито. На Сшражнлову (IV, 18, .један одељак из Врашшва Ђачког Расшанка. Поред Бранкових облнка: мене, менека (3. п.), стоји н књижевни облнк менн, ко.га нема код Бранка и иа томе месту („Ту ће мени земља бити лака"). Остављен је облик млогн, али се пише х („Још бих дуго"), и ако га Бранко тада није писао. Али се није смео Вранков сти-х „Па јагоде па цвешнће берн " мењати у „Иа .јагодо и цветнће бери", јер мује тако нзостављен једап елеменат лепоте. А 'јога сс мањо, без невоље, смео изоставити и цео стих: „А ао горн све ша лина пусша " (после стиха: „Како гора подигла се нуста"). Слнчнога нма и на другим местима у тексговима узетим нз Вранка (Види, н. пр., IV, страна 19). Вече (II, стр. 11). Не треба запета носле „мирпих" у 2. стиху 1. стро<1>е; треба запета после 1. ст. 2. отр., кад су употребл .ене запете у 3. ст. нсте строФе; у 2. стиху 3. строФе трсба свешлнло м. „светпло"; у1. стиху4. стр. треба ао везати са кашшо (кадје тако урађеио у сличним случајевима); у 2. сг. исте строФе треба „позно дошаввш с рада" одво.јити занел -ама (кад је у 2. стр. „подвивши репину" одвојено). Пера Сегедннац (III, 111). Не треба тачка носле IV у 3. реду увода; треба велико слово на почетку 2. стиха; непотро5на је вапета на крај.у 4. стиха; у 14. стнху треба железо м. „жељезо"; стих 15. треба одвојити занетама; у стиху 30. треба застењо м. „застењао"; на крају 38. стиха треба да стоји запета, а псго тако н на крају 52, стиха; V стиху 53., као н у 57., треба нег' м. „нег". Црногорац к свемогућему Богу (IV, 1.). Г. Шовић се послужио Решетаровим издањем (0. К. Задруга), али је моњао н текст, и правопис, и интерпункцију, само не доследно.