Просветни гласник

0 Заштити Природних Знаменитости

259

платанм су нездраво дрвеће, јер маље с лишћа лако се удишу и позлеђују плућа. Зато их треба садити само на широким просторијама. И у селу Бушатима код Скадра има џиновскиХ платана, али и њих топчидерски стаеом надмашује. Друго је значајно дрво у Топчидеру, опет страног порекла, гинкго, на 20 метара удаљено од платана, пореклом с крајњег азиског истока. Лишће му је лепезасто, горе усечено, а зими опада, као што бива и код наше домаће гимносперме, аришевине. Занимљиво је да ово дрво није нигде нађено у дивљем стању, него само у људској култури. Ово дрво би већ и због тога требало с пажњом чувати што га је Панчић посадио. Ређе је у нас дрво кошћела , којега иначе доста има у Црној Гори, а код нас су била два стасита егземплара на Калимегдану, па су због Карађорђева споменика посечена. У раније време то дрво је сађено и на Зереку, јер му се плод једе, а сад је и тамо утамањено. Мало где сад има и мечје леске , јер је исечена за грађу. Тако исто дужни смо узети у заштиту ону гомилицу оморића у Растишту ужичком. Иначе тога дрвета по Босни има знатно више, особито по кршевитим пределима на Смрчеву Точилу, у шумском пределу Медне Луке, на Семећу код Рогатице, и т. д. Ретко је наше дрво и злата бука око Власинског Блата (тресетишта), како је мештани зову. Али, ове златолисте букве, које се на далеко жуте, необично привлачећи поглед путников, има и по осталим планинским странама; она прелази и у туђу државу на исток. Због сјајнонеранџастог лишћа западњаци је размножавају и у велико продају као декоративно дрво за паркове. Чак и за ретке ситне биљке треба имати призрења, као на пр. за многоопевано смиље. Кад се путник топлог јула упути из чувеног херцеговачког манастира Дужи преко благих повијараца ка Дубровнику, и чим му пред очима блесне море и укаже се сва лепота пучине, као у дружби за повећано уживање, с једне ледине задахне га заносни и опојни мирис смиља, које на далеко застире ледину, дајући јој златни изглед у контрасту са плавим Јадраном... Иначе је смиље карактеристична биљка нашег живог песка по Србији и Банату. Кад се у мају заодене сва природа сваковрсним цвећем, у нашим крајевима нема ништа привлачније и с јачим утиском од процветаног косовског божура. Као скерлет црвени цветови, од Муратова тулбета па преко Гуштерице до Ситнице, слију се у једну треперљиву румен. Исти тај цветак покрива и рудине на Рујевици, зато народ оба чувена разбојишта персонификује у божуру, који је ту никао из проливене крви српских витезова... Ова красота. је нарочитог стила и нарочитог тона: сав перваз од зграда, шумица и свега што се ту још налази, путник превиђа, и само му бљешти пурпур пред очима. Ја сам кроз !?•