Просветни гласник

О Заштнти Природних Знаменитости 26!

селима, од кестенова дрвета су и врата и прагови и довратнице и сто других ствари. Плод тога кестена је поситан, и с још једним недостатком, што му се мрка кожура увлачи у језгру. Али одмах уз Пећ на Поклену расте крупније кестење слично маронима, укусно као талијанско. Ако патријаршија не узме у заштиту те кесгенове, и они ће се листом затрти, јер их обесни Арнаути у јесен са зрелим родом до корена посеку, ланцем завежу стабло и с два вочића одвуку кући. Оно плода што остане, оберу код куће, а дебло с гранама исеку за огрев. У последње време труде се многе државе, као Швајцарска, Немачка и т. д., а по угледу на земљу свих могућности, на Америку, да очувају разуме се у малом, према средствима, читаве пределе под именом народних паркова у затеченом од искони девичанском стању, где је човек једва шта својим радом пореметио. Највеличанственији резерват те врсте јесте у Северној Америци тако звани „Јеловстонски Народни Парк", који је по простору готово као две Црне Горе. У њему има много великих језера, хучних река, гајзера, планина до 2400 метара, валовитих висоравни, густих шума и ливада. Публика сме свуда дм хода, а има на одређеним местима и хотела за јело и ноћивање. У том колосу не сме се ни једна биљка откинути, ни шипчица одсећи, ни животиња убити. Ту живе у потпуној слободи под ведрим небом бизони и медведи, вуци, лисице, јелени, срне, и т. д. Од 1909 године заштићена је у нашим крајевима ирашума у планини Клековачи, у северо-западном закугку Босне. Године 1905 одржан је Ботанички Конгрес у Сарајеву, и тада је Хандел-Манцети изнео идеју о заштити каквог дивљег краја, и избор је пао за Клековачу, која се од тада брижљиво чува, ма да до формалног закона још није дошло. Да ли ће се још где моћи какав девичански, од човека у главном нетакнути предео да резервише, да вечито остане у затеченом стању, поједине области ће имати самостално да реше. Моје мишљење је да би и у Србији неке пределе ваљало очувати, потпуно у свему онакве какви су сад, али и с оном граном привреде какву сад имају, само не би требало допустити да човек нешто зида ту, да оре и сеје, где се дотле то није чинило, да не сме да крчи, воду да одводи, и т. д. За пример узмимо Златибор. Он је већином го и уливађен, на њему нема села ни усева, него су само испаше с многим изворима. И даље нека само такав буде, и ни у чем друкчији. Нека се говеда по његовим јединственим суватима гоје. нека и ситно благо пасе, пека се болесници крепе његовим балсамским каздухом, али сва природа нека остане како ју је Бог створио, Тако исто од људског квара треба штитити, нарочито у Србији, места благе климе, као што су Страгари, где се од све Шумадије прво снег огопи и љубичица процвета. Код Гребена на Дунаву такво је затишје и један простор заклоњен од хладних ветрова. да се може да мери