Просветни гласник

О Заштити Природних Знаменитости

263

преко Можуре планине у Уцин, Тај је пут величанствен, све с погледом на море, јер је Можура климатска деоница, као што је Готхард. У заклону сивих маслинака ври лети од инсеката каквих у Црној Гори иначе нема. Па каквим речима да истакнемо мили Благај крај славног Мостара! Ко ће да опише његове румене шипкове, слатке смокве и сваковрсно грожђе! Ко се није купао у мору сплитском, у Баквицама, тај и не зна какво је то задовољство гацати по ситном песку као по сомоту... Ко није чуо за которски залив, који је несразмерно лепши од Златног Рога код Цариграда! А шта да рекнемо о Хвару, где је средња годишња топлота 16,3°, као у Сицилији, где под ведрим небом расту рошчићи, урме, смокве, маслине, грожђе необичне сласти, читави шипрази од рузмарина, и т. д., и т. д. Наше земље препуне су лепоте сваке врсте, плодности и необичности, погодаба за интенсивну културу и сваки напредак, али мало ко зна вредност тога, особито јужни Словени не... Екскурсије под стручним руководством разнеће заслужан глас тих природних лепота, уселиће љубав за своје, облагородиће младеж и упутиће је на здраво и корисно уживање. Од неизмерне научне вредности су и аећине (пештере), којих у нашим земљама распрострањеног крша има знатан број, и све ће их се више проналазити, јер су неке још сасвим скривене, са затрпаним улазом, и тек ће се случајно појавити. Неке су пећине и с гехничке стране од огромне важности, јер могу да послуже за наводњавање сувих поља по далекој околини. — Прво место по величини и импозантности заузима Постојничка Јама у Словеначкој, где с гаваница висе безбројни сталактити, да кубета фантастично блеште, особито лети кад се осветле електричном светлошћу, и кад се сенке почну огледати у тихој води сјуреног потока Поика. Тада човек помишља да се налази збиља у неком чаробном вилинском замку из народних прича. Један сталагмит има чак 16 метара у обиму. Ту живи и интересантна слепа човечја рибица, које има и у другим пећинским понорницама Крањске, Штајерске, Далмације, па ће је свакојако бити и у сличним водама по осталим балканским земљама, и ако за сад није тамо пронађена. — Имамо на маленом острвцету Бишеву, источно од Виса, и плаву иећину, налик на чувену пећину на Капри у Италији. Хрватска Краиина увршћена је у знаменитости првога Ј>еда са тамо нађених човечјих костура из мустеријена, периоде палеолитске, по добу на сто хиљада година од данас. Лубања овог преисториског човека (Ношо сгоа11сиб) ипак је прилично пространа, али чело је врло ниско и затурено, кости над оорвама (оорвњаче) јако испупчене, тако да је тадашњи човек био врло сличан младом горилу, а од садашњих раса највише се приближавао Аустралцима. Међутим, мозга је имао више од горила. —