Просветни гласник

Просветни Гласник

У Србији су важне Преконошкапећинакод Дервена, па Злотска, ит.д., у којима се налази много костију од огромних изумрлих сисара, као пећинског медведа, и т. д. У Двинској пећини, у Драгачеву, чак вире из земље човечје лубање, које су свакојако преостале из скоре прошлости, као што прича и вели да је ту неки српски збег димом угушен. У босанским пећинама нађене су поред осталих костију и делови костура од мрмота, кога сад нигде нема у Босни, али га има по Алпима. Сгручни географи наћи ће начина да се знамените пећине сачувају од квара и пљачкања, па чак да се сваком и приступ забрани у њих док се научно не претраже и научно у свима правцима не проуче. Особиго по Француској и Шпанији, по пећинским зидовима насликан је читав животпреисториског човека, у земљи су палеонтолошки остаци, па људски артефакти: профани, култни и т. д. Ни један ашов земље не сме се избацити на празно, него се мора убацити у сито и водом дотле исплакати док не остану само дробне ствари у ситу, као: зрнца ћилибарска, ђинђуве од печене земље, каменчићи некад пиктографски ишарани, удице коштане, бакарне, бронзане и т. д. Сем пећина, које по правилу иролокају понорнице, има у нашем кршу и других величанствених предеоних формн које су реке издубиле, оставившн читаве камене сводове, као кад се дуга на небу извије. Такав призор даје Мали н Велики Прераст 1 ) у Вратњанској Реци код манастира Врагне у Неготинској Крајини. Велики Прераст тако је џиновски као неке огромне камене вратнице кроз које би без додира прошла цела саборна црква у Београду. Чнм во^ ступи у Грделичку Клисуру, сав свет радознало нагрне на прозоре да види Момин Камен, за који је уплетено дирљиво народно предање. Опет тако у облику женске прилике и под истим именом „Момин Камен", налази се још једна природна творевина више Соко-Бање идући Књажевцу, и што је занимљиво, с истим предањем. Сасвим појмљиво, јер га је изазвао исти облик стене. У Дунаву више Голупца стрчи стена Бабакиј, поред које ће рибари увек кад заплове бацити по који новчић, као прилог за добар лов. И Бабакај је већ на издисају, јер га таласи стално оброњавају. Гледајући слике степских споменика по Русији званих „баба", и овај ме је Бабакај, већ и због имена, на њих упућивао. У Топчидеру је већ пропала једна мала природна знаменитост нехатњом инжењера који је пут просекао баш преко стоиа Краљевића Марка. То су била удубљења у стени, слична утиску обуће у блату, и народ их је радо гледао, особито Војвођани, кад би долазили о слави тоичидерске и раковичке цркве, па би се ту много причало о Марку, његовој огромној снази и његовим огромним сгонама.

') Цвијић. Пећине и иодземна хндрографија, Глас №.