Просветни гласник

О Заштити Природних Знаменитости

265

Сличне сшоае Свешог Саве стоје у камену на Стенику планине Јелице. Сваком ће се путнику опет скренути пажња и на сшолицу Краљевића Марка у самозданој стени Градачке Клисуре, у ваљевском округу. Успомена на Краљевића Марка простире се од Беле Крањске, па иде свуда по свима југословенским земљама, залазећи и на крајњи југ у српске пределе под Грцима и далеко преко источне границе. Разуме се да је именик најгушћи у његовој постојбини, прилепском крају, па око Охрида, на пр. Маркове Куле, у Звечанима пештер Краљевића Марка, и т. д. Међутим Св. Сава нема те популарности у јужној Маћедонији, јер га тамо замењују ранији проповедници, Св. Наум и Св. Климент. Кад се сва ова имена бојом обележе у карти, корисно ће послужити за многе закључке колико етнолозима, толико историчарима и антропогеографима. Измећу Сиња и Имоског у Далмацији, према Мрњавчевој градини, имају гомиле камења за које се онуда говори да су бслези одакле је и докле скакао Краљевнћ Марко. Тако у Јадру код Гњиле имају Милошева скакалишта. С дражесне сценерије ваља чувати од упропашћавања и клисуре, неке водоиаде, и т. д. Колико ли тек има лековиших извора које народ посећује о младом петку, тражећи својој бољци и недузима исцељења. Тек у последње време од како су тим изворима почели мерити радиоактивну снагу, ма да су иначе индиферентни, и лекари су им морали признати лековитост, а дотле су их све од реда омаловажавали. Тако исто је силество камених жршвеника од природе сазданих, који су се примитивном човеку по изгледу чинили слични вишим творевинама, и његова машта га је упућивала да их се прибојава, да их обожава, и у сваком случају да их даровима на милост припрема. И ту ће наука наћи зрно мудрости, јер је традиција народна историја. Код Шипана у Јадранском Мору вири једна огромна камена плоча, налегнута на три велика камена, као на ножице. Ова се плоча зове Триезица, а да ли ју је ирирода таку саздала или су је и људске руке мало дотерале, нисам досад могао пресудити, али по свему изгледа као незнабошки жртвеник или долмен. Читав проблем водене снаге представљају Савини Лонци у Ибру код села Ушћа. То су велики камени облуци, које вртлог обрће по каменом кориту, дубећи га, као што су чинили и чине слични „лонци" у сјуреној води с леденика. Описивање природних знаменитости за штампање треба да је скрупулозно тачно и опширно до најмањих детаља, као да их читалац својим очима гледа. Ирво треба на дугачко и на широко пропитати о њима старије мештане, а нипошто само једног, На првом месту треба верно