Просветни гласник

Ир осветни Гласни К

ходан), док би се фонетика предавала више практички, а принципи науке о језику давали би се уз само предавање науке о језику, или би се могли дати сумарно у једном општем курсу. * & ❖ На тај начин, стављањем наставе матерњег језика на исти степен са другим живим језицима, проблем се упрошћава, јер за собом повлачи један одређен метод. Граматичка систематика има доћи поступно, а дефинитивно онда кад је већ развијено осећање језика и кад у свести има доста материјала. У вишим пак разредима треба предавати научно, као што се то тражи за књижевност или за природне науке. Али овака подела наставе српског језика на један виши и један нижи течај зависи од реформе наставног плана у опште, а од извођења бифуркације напосе. Са у неколико измењеним програмом који је пред нама, са новим наставничким кадром, са увођењем инспекције српског језика и ангажовањем стручних наставника при организацији предавања српског језика у нижим разредима, са новим уџбеницима, а понајвише са новим и модерним методама у раду, могла би се реформисати настаза књижевног језика у нашим гимназијама, и на тај начин вратити равнотежа у поколебано осећање чистоте књижевног језика у нашој јавности, осећање поколебано због дугогодишњих грехова наставни^ програма и рђавих школских метода, М, ПАВЛОВИЋ

ДАЈТЕ НАМ МУЗИКУ У СРЕДЊУ ШКОЛУ! — БЕЛВШЧВЦА ТСПУТ —

Пао ми је на ум овога часа некадашњи мали мој познаник. Дечко један коме су и родитељи и баба неколико година узастопце куповали војнике за божићни поклон, и који је с тога непоколебљиво тврдо веровао да је Исус Христос официр, да паше сабљу, и да негде испод блузе има и револвер. Сетила сам се те анегдоте поводом неколиких, као тешка артиљерија тешких расправа о настави естетике по средњим школама, и о упитомљавању карактера средњешколских ђака. Изненадило ме је до запрепашћења колико лукава и убојна може да буде ученост баш онда кад је реч о срцу и души, Исус Христос и душа човечја воле чуда и чари, а ми око рођења и васпитања њиховог дижемо армије и оружја. Зашто су те књиге тако гломазне и препредене? Зашто се карактеру ученика прилази као утврђењу које треба рушити и разбијати ?