Просветни гласник
338
Проеветни Гласнмк
јалних курсева (везаних за примењену геологију) знатно мањи, стално се предаје и „економска геологија", која обухвата рударску и инжењерску геологију и „геологију снабдевања водом". Оваквим начином рада отвара се студентима геологије много шири хоризонат рада и интереса, јер по завршеним студијама они налазе себи посла не само као наставници и геолози у институтима за израду геолошке карте, већ и у многобројним приватним, рударским и техничким предузећима, а на тај начин се повећава број стручњака и чини могућом израда детаљне геолошке карте. Што се тиче начина увођења студената у науку, важи у главном ово. Да би се избегло лутање и губљење времена, студентима је ретко остављено да од самога почетка уписују и слушају поједине предмете и курсеве ио својој вољи и нахођењу, већ постоји мање више тачно одређен пут којим има да се прође. Студенти морају најпре да сврше са помоћним предметима. Због тога у неким местима стручњаци геолози почињу слушати саму геологију тек по завршетку рада на помоћним предметима (у Лондону, н. пр., тек у другом семестру друге године). За овим (ређе истовремено са овим) долази општи, елементарни курс из геологије, у коме се најдуже за годину дана пређу основи свих важнијих одељака науке. Он је у Екглеској неопходан и због тога што се геологија, као што смо видели, не предаје у средњој школи, али је и иначе овакав један курс веома погодан, како за будуће стручњаке, тако и за оне којима је геологија помоћни предмет; првима, јер их поступно уводи у науку, другима, јер, избегавајући непотребне детаље, добију јасан појам о принципима науке, или ваљану подлогу за даљи рад на којој од грана примењене геологије. За овим долазе стручни курсеви за поједине одељке, било чисте било примењене науке, праћени врло честим екскурсијама и осталим практичним радовима. Над радом студената води се врло велика контрола. Сваки студент мора, тако рећи, под руком наставника, на вежбањима, да прође кроз сваку лекцију коју је на часу пред вежбањем слушао. За ово постоје читави комплети модела и збирака које су у директној вези са предавањима и које су по овима и сређене. Често уз ове иду и штампана упутства (у облику каталога), која знатно олакшавају и упрошћавају рад, нарочито при великом .броју студената. Сем школских постоје и музејске збирке, најчешће проучене од стране стручњака специјалиста. Ови резултати су каталошки сређени, тако да вредност збирке за студента постане потпуна. При крају, да напоменем да студенти добивају директна упутства (на специјалним пословима) како се, било на терену или у кабинету, налазе проблеми и како их треба решавати. Завршићу овај чланак износећи утисак који сам увек добијао обилазећи ове бргате и уређене институте, и посматрајући рад у њима,