Просветни гласник

О Васпитању и Настави у Енглесној

339

наиме, у мени се уткрђивало уверење да се за кратко време може невероватно много да научи, кад се не оскудева ни у простору ни у училима ни у наставном особљу, и кад се у исто време необично много полаже на то да се студентима да баш оно, и само оно градиво и оно тренирање, које је збиља од највећег значаја за њихов самостални рад У будућности. м . т. ЛУКОВИЋ

СТОЈАН НОВАКОВИЋ У СВОЈИМ ЛИНГВИСТИЧКО-ФИЛОЛОШКИМ ДЕЛИМА

У оваквој књизи ') тешко је дати потпуну карактеристику научника који је радио на толико разноврсних поља као Новаковић. Јер би аа њу било потребно дубоко ући у многобројна научна питања; то је, међутим, овде немогуће. Зато ћемо се морати задржати само на општим цртама његове научничке физиономије у лингвистичко-филолошком правцу. Новаковић у испитивањима ове врсге заузима засебно место. Код њега је каткада тешко одредити где престаје језичар, где почиње историк књижевни, а где је опет историк народа. Од свега тога има каткад помало у делима његовим, и његово интересовање често прелази из једне области у другу, док не захвати широк хоризонат или не отворн далеке перспективе преко свих тих области. Када издаје књижевне споменике, он им оцењује и књижевну и културну вредност; када први пут објављује какву повељу, он се далеко више интересује њеним садржајем него језиком или редакцијом; када се задржи на којој речи, она има за њега увек историски или културноисториски значај... Али ово комбиновање научних интереса није занимљиво само за таленат Новаковићев као писца или научника: оно је врло значајно и са чисто методске стране. Новаковић не би могао ни онако издати ни протумачити Душанов Законик (Београд,. 1899) да није био филолог; његов интерес, и историски и књижевни, за многа дела наше старе књижевности појачан је тиме што их је он издавао, вршећи тако један филолошки посао. У опште, његова спрема филолога и књижевног, политичког и културног историка учинила је те је он могао извршити извесне послове које уски специалисти не би ашгли извршити. Њему Ј ) Ова расправа бида је начеаена Споменнцн Сшојана Шваковића, али је задоцшца аа ту књнгу.