Просветни гласник

Поука у Сликарству

359

јер су говорила сама факта, као при свакој очигледној методи. Упоређивао је сликарску погрешку са оним што је у сликарству коректно и правилно; подвлачио је разлике у детаљима на трима сликама: на осреджој, бољој и горој од ње; указивао је на битне ознаке талента и медиокритета. Тако ме је научио да гледам сасвим другим очима, и водио ме од слике до слике упућујући ме да сам о њима судим. Разуме се да то у почетку није ишло лако, и ја сам се често варао и грешио. Једно пре подне заиста није ни могло бити довољно да научим ту сасвим нову методу. Али како сам се радовао када бих више пута погодио шта о некој слици треба да кажем, и када би ми пријатељ изјавио да је сасвим задовољан мојим судом. ГТосле те инструктивне и пријатне шетње по музеју, изгледало ми је да се налазим у једном новом свету. Обраћао сам велику пажњу и на оне појединости које дотле нисам умео на слици ни да приметим. Наједанпут сам схватио чак и оне мутне сликарске изразе, и као да сам био стекао праве сликарске очи, могао сам све више да разумевам и све тачније да судим. Размишљајући о томе што сам сам искусио, учинило ми се да ће бити корисно ако саопштим и другима, истичући нарочито колико је неопходна употреба методе контраста при уметничком васпитању. Стављајући два уметничка објекта упоредо, учинићемо да се боље истакну њихове добре и рђаве појединости, да неизвежбано око запази и оно што би иначе пропустило да види на издвојеном предмету. Нека о тој методи размисле они којима је стало до тога да се развија укус и популаришу уметничка дела. АЛФРЕД БИНЕ (Превела с француског К. Б.)

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ш1ће1т ШипсН I пје^оуо гпасепје (Рп§ос1от зтгН \Уип<!{оуе 1 зер1етђга 1920). Иарјзао У1асНгшг ОуогшкоУ1с. (Нагисије зе ко(1 рјзса, 2а§гећ, буеисШ§1е). 2а§гећ, 1920. — Ма1а 8°, з1г. 31. РЛозоНјзка ћЉНоЈека. Вг. 1. Цена 4 д. На четвртој страни корица горње књиге находимо да је Филозофијској библиотеци, која је овом свеском отворена, задатак, „да без одређеног рока доноси од разних писаца краће, у првом реду оригиналне, али и преведене филозофске монографије од актуалног и ширег културног значења". Ова пак свеска, „као уводна студија, писана је популарно те даје покушај цјеловито заокруженог филозофског лика