Просветни гласник

Оцене и Прика&и

363

О-г О. 8сћтеИ: 1^еШас!еп с!ег Во*ап1к, 91. Аи{1а§е, 1920. ^еШас!еп с1ег 2оо1о§1е, 98, Аи!1а§е, 1920. Ови уџбеници, намењени поглавито настави у вишим разредима средњих школа, познати су многим нашим стручњацима из р'аније, а Шмајл, нарочито као писац зоолошких дела, познат је и нашим ширим круговима преко превода његових Оииса животиња и Науке о човеку (оба у преводу Г. М. Томића, професора), као и преко Зоологије за ниже разреде средњих школа од г. Н. Ранојевића, професора, која је рађена по њему. Али, ипак, да би и они наставници који нису имали прилике да се упознају са овим уџбеницима, били информисани о њима, налазимо за потребно да их прикажемо са неколико сумарних потеза. Сам факт да су ови уџбеници могли доживети за 20 година, у богатој немачкој уџбеничкој литератури, овако велики број издања, говори несумњиво о њиховој вредности и преимућству над другима. То потиче не толико од количине унесена градива и распореда његовог, који су у главноме исти као и у другим уџбеницима ове врсте, колико од начина обраде. Шмајл је цео унесени материјал обрадио на еколошкој основи, доводећи свуда у узрочну везу унутрашњу грађу и спољне облике организама са спољашњим утицајима, и тежећи да сваки морфолошки облик објасни његовом функцијом. И то је оно што даје нарочито преимућство његовим уџбеницима над другим, писаним већином само на сувопарној систематско-дескриптивној основици. Поред веће занимљивости која се осећа при читању Шмајлових уџбеника, они су од нарочитог значаја што читаоце навикавају да посматрају односе између организама, функција њихових органа и спољних животних услова, и да о њима размишљају. А то и јесу поглавити задаци који се имају остварити наставом ботанике и зоологије. Као што сви пропагатори нових идеја или нових праваца рада претерују, нарочито у ночетку, у истицању онога а;то заступају, то је исто било и код Шмајла. У првим издањима његових биолошких дела, еколошки правац обраде био је узео толиког маха да се сваком органском облику тражило искључиво објашњење у утицају спољних фактора. Други утицаји, као што су нпр. наслеђе, варијација, промена функција и др., потпуно су занемарени, ма да у одређивању облика организама или органа могу играти такође извесну улогу, свакако знатно мању од спољних фактора, са којима покадшто заједнички делују. У доцнијим издањима опажа се осетан бољитак у овом правцу. У овим најновијим издањима та једностраност једва се примећује. Штета је што је распоред градива у овим уџбеницима шаблонски (прво систематика, затим општи делови). Међутим, оно би требало да је распоређено тако да иде упоредо са временом његовог појављивања у природи, како би се омогућило извођење наставе што више на живом материјалу, јер се ученици могу увести само помоћу њега у правилно