Просветни гласник

362

Просветни Гласник

оправдања да нешто не учине, што би требало да учине. Али при свем том мора се признати и то да једна књижевност треба да има и једну номенклатуру, и да је наш заједнички задатак да порадимо на-том да се то што пре постигне. * Г. Д-р Владимир Дворниковић, професор филозофије на университету у Загребу, дао нам је последњих година и два опсежна дела, или управо једно дело у две велике књиге: Заугетепи /ИогоЈГји. Прва књига (1Ј 2а§геђи. Нак1ас1от кгфгаге МЈгка Вгеуега. — Без године, предговор је датован: „у ожујку 1918") ставља себи као задаћу „да пода јединствену слику савременог стања филозофије. Посебан пут води до ријешења тога задатка; не приказује се ту збирка готово формираних проблема те разних готових ријешења. Не, нама треба друга слика, друга оријентација. — Нама ваља упознати не тек готове резултате и готову „стику" филозофије, већ тијек, постање, живот „кинетику" и „динмиику" филозофије! И зато је наша оријентација у првом реду генетичка и психолошка, зато приказује најзнатније актуелне методе и типове филозофирања, а не тек врсте и нодврсте разних филозофема... Ова оријентација има да каже читатељу: Ево, то су најзнатнији смјерови, начини и путови садањих филозофских настојања. Хисторијски вјековни типови филозофирања заузели су данас такав и такав лик, доспјели су данас на тим и тим путовима до тих и тих тачака свога измирења или завађења... Будућност филозофске спознајне тежње остаје тако у отвореној перспективи — за саму ту свјетску филозофију као и за нашу будућу." — Друга књига (Оги§а буебка. 1Ј 2а§Јеђи. 1гс1апје кпјјгаге 2. ј V. Уазјса, 1920) даје у првој обећано „инсгруктивно библиографско и биографско огледало модерне филозофије". Она „отвара широм врата у велики филозофски свијет, води равно до самих књига и писаца, разастире сву ту литерарну бујност, која је толико значајна по данашњу препорођену филозофију, хотећи тиме реално омогућити прву и завјетну мисао читаве ове оријентације, изречене у Уводу прве свеске : „Ваља показати и оне конкретне радне путове, те она развојна полазишта, из којих ће да избије и наш огранак на стаблу једне човјечанске филозофије". Књига је намењена „у првом реду нашим слушачима филозофије, али не само њима; уз њих још свима онима који би устребали водиља или пратиоца на стазама данашње филозофије". У књизи је, поред филозофских дисциплина, заступљена и педагогија. Ако се не могнемо нарочито задржати и на овим књигама, указујемо већ овом приликом на њих као на дело од велике вредиости и значења, јер оно не даје само поуке, не обавештава само, него и покреће унапред и подстиче на рад, а то је и најважније што нам једно дело може дати. м. ш.