Просветни гласник

ч

Кроз Стране ЈТистове 367

састају у редовне састанке. Сваки ђак може да припада једном или неколиким еснафима, по својој вољи: свако је најпре шегрт, затим друг, затим мајстор; ученици прелазе из степена у степен после нарочитих испита. Тај систем је дао ванредних резултата и дивно навикао ученике на „зеН'-§оуегпшеп{". Еснаф зидара подигао је једну врло добру грађевину; вртари су обрађивали заједнички један врт и одлучили сами шта им треба радити са производима; штамггари су организовали колешке новине, што им је помогло да направе велике напретке у енглеским саставима, заинтересовало их за индустрију и за један од најважнијих заната, и поправило њихов укус и њихов критички смисао. Ти покушаји сарадње су права средс-тва за културу, несумњиве важности. Васпитању укуса служи и колешки музеј, и, сваког тромесечја, низ различних изложби радова рађених у колежу: сликарство, стара и модерна типографија, модерна керамика, и т. д. Сваког дана, после доручка, има пола сата шш сат одмора с музиком; свира се и после вечере, и свако јутро певају се песме. Да би се оживела настава историје, даје се ђацима сваке недеље резиме оног што се збива у свима земљама, да би се развиле њихове интернационалне симпатије и да би се они подстакли да се не затварају у узан национализам. Ни на који начин не покушава се да се утиче на њихово суђење: излажу им се просто тачна факта, и оставља им се да слободно створе своје мишљење. Неколико ученика могли су тако да држе у колешком „друштву за дискусије" врло добре конференције о интернационалним питањима; они се уче на тај начин да знаду какав је положај њихове земље према другим народима, да посматрају друге са симпатијом, и да се труде да постану корисни грађани света. — У колежу има многобројних клубова; чланови клуба природне историје дошли су на идеју да направе читаву серију испитивања о домаћим птицама. Један од предавача који су имали највише успеха у току овога конгреса био је млади и већ славни учитељ из Крофтуга, близу Манчестра, 0 Неил (О^еШ), који је, од пре неколико година, преобразио своју школу према потпуно новим методама. У идућој свесци „Просветног Гласника" ми ћемо опширно изложити његов систем; на овом конгресу, он је само хтео да покаже својим колегама величину њихова задатка. У његовој школи нема распореда, јер, каже он, то служи само да одржава мртве ствари, ни лекција на табли; деца бирају слободно своје предмете за учење, и могу по својој вољи да питају учител^а, који им не даје обавештења, но их упућује где могу да их нађу. Мерење интелигенције У „Прегледу француске наставе ван Француске" (Кеуие с!е ГепзеЈ^пешеп1 ТгапдаЈз ћогк с!е Ргапсе), свесци за март о. г., А. Бело говори о једном огромном покушају мерења људске интелигенције у Америци,