Просветни гласник

Службени Део

99

писмености, коме се, по његовом мишљењу, у нашим народним школама но поклааа онолико пажње колико то захтева аегова важност. Уз ове радове, намењене утеницима, ггоред предговора г. .Тотић упео је и одељак: ,На5ин Рада", где се наставницима народних школа дају кратка упуства и објашњења у начину обраде. Ово дело г. Јотић израдио је ио угледу иа лрактичие радове »ранцуског писца -Е. Вреја, за учење Француског језика у француским школама. Г. Јотић при изради иоменутог дела иоред правилног и иоступног раепореда грађе, унео је доста и труда и воље за овај посао. Он, несумњиво, није присталица уџбеника који би се давали ученицима да их читају, па да пз њих уче оно градиво које треба методски обрађивати на школским часовима. Адн има људи па и наставника народних школа, који радо траже олакшице у раду, што је у неколико и разумљнво, и зато је увек ту и опасност да се настава не изоиачи, кад има уџбеника и помоћних књига чак и за оне иаставне предмете за које су сасвим непотребни. Цилер је леио рекао'- „Напретка у наставп по уџбеницима не може бити ни иа који начин, нити по катихизису, граматици, историјским табелама, нити по ма каквом уџбенику ив исторнје, геограљије или ириродиих иаука. Уџбеници морају постати на ступњу система и то на основи духовног рада самих ученика". Дакле по правплима нове натчне недагогике, уџбенике треба да израђују сами ученици, сваки за себе. Ако се методске јединице из појединих наставних нредмета правилно обрађују и увек, на ступњу система завршују ма и најмањим иисменим радом, онда учеиицима неби требао никакав удбеник, а најмање уџбеник за вежбања у иисмепим саставима. Пнсмена вежбања, као одељак наставе мате.рњег језика, морају се изводити уз иотребну иомоћ наставникову н под његовим упуством и иадзором. Наставнпци код којих ученици ова вежбања врше сами, ван школских часова, бидо у школи или код своје куће, иикако не могу постићи тражени усиех у томе. Ученици на тај иачнн могу утрошити миого труда и исписати много вежбаиака, па опет неће битн успеха у самосталиој нзради иисмених састава. Вероватно г. Јотић имао је у виду остале даиашње неприлике које погађају шкоду: како на пр. данас има велики број школа са по неколико разреда са којима мора у исто доба да ради један исти иаставиик; како су наше шкоде у данашње време иретрнаие великим бројем ђака; како би мдађим наставницима у овако тешким, нередовним и неповољним приликама, требало нечим олакшати рад; а и како н сви наставници наших народпих школа у данашње време иемају стручну спрему за свој позив, и т. д. Имајући све ово у виду, што је несумљиво имао на уму и г. Јотић при израдп овога дела, у које је унео, као што сам већ напомеиуо и „Начин рада", ја мислим да се поменуто његово дело може препоручити за сада, као корисно, за књижиице народиих школа, док се не расправи питање о уџбеницима и помоћним књигама за уџбеиике осиовних школа, и док се ове књиге, намењене за основне шкоде, не подвргну најсавесиијем прегледу педагошком н етручњачком. РеФерет г. Рајичића гдаси: Ни једна наставиа грана у натој осиовној школи није толико занемарена као нисаае у опште, а иарочнто нисмени састави. Стара је школа бар нрвоме поклањада своју пажњу Свакодневио су иисани ^прописи", те су ученици излазили из основие школе са каквон таквом извежбаношћу у ипсању. Данас то није.више обичај, али се мосто тога ииј.е ирихватило нешто иапредније. Мехаиичио преписивање, од стране ученика, речи без везе или реченица којо су израз туђих мисли, пије замењено вежбањем ученика у нсказивању властитих мисли написмено. Сам наставни ирограм који данас !?редп не тражи у том ногледу Бог зна жта, али се и од тога веома мало захтеванога ие даје од стране многих наставиика иародних шкода скоро ништа. Код таквог стања ствари је за поздрав сваки иокушај којим хоће да се скрене иажња на потребу брижљивијег неговања писмених с^става у основној школи, а такав је један покушај н овај нарочито за обраду писмених састава, удешепи уџбеник од г. Јотића, који ми је Главни Просветни Савет поверио на оцену. Само морам одмах напомеиути да г. Јотића, и ако ои већ више од иетнаест година ради на „реФорми израде иисмених састава из Српског језика у средњој школи," па се у „томе послу морао дотаћи и последњих разреда основие школе", није на овај рад толико покренуло оиажање иеповољпог стања осповне иаставе у основној школи. Да би опрапдао свој нредузетак и објаснио своје одушевљење за мисли Фраицускога аутора, г. Јотић нам у преводу износи „шта Бреј у предговору каже". Са главним мислима Брејовим лако је сложити се свакоме који познаје децу и основну наставу. Нико, заиста,, неће порицати да је „дечја мисао активна", да је погрешно „сматрати да су деца неспособна да иисле", да од деце треба још из рана захтевати.... да пишу своје мисли" и да „за време првога периода слике могу учипити пајвећу усдугу васиитању свих способиости". Са Брејом