Просветни гласник

380

Просветни Гласник

читање с поправкама; диктанда, конверсација (у групама од 10—12 слушалаца); елементарна композиција и литерарна композиција; поправка радова; усмени и писмени преводи; в) рационално познавање Француске: проучавање извесних епоха прошле француске књижевности, литерарно објашњавање класичних и модерних писаца; главне тенденције литературе, филозофије, наука и уметности савремене Француске; главни видови францускога живота, устав, политичке партије, парламент, социалне групе и штампа; похођење музеја, историјских и уметничких споменика, индустријских предузећа, и т. д. — Курсеви немачког језика имају за циљ да навикну слушабце да говоре и пишу коректно немачки; неколико сати недељно резервисано је и конференцијама на немачком о књижевним и историјским предметима. — Школарина је за француске курсеве: за 4 недеље, 80 франака, за 12 недеља, 180 фр.; за немачке курсеве: за 4 недеље, 60 фр., за 12 недеља, 120 фр. — За сва обавештења о практичном животу' ваља се обратити на Вигеаи с1е гепбеј§петеп1б роиг 1ез е1ис!Јап1б е!гап§егб, а ПЈтуегбИе с!е 31габћоиг§. Сличне курсеве за изучавање француског језика организују и университети у Греноблу и Нансиу. Уредништво „Просветног Гласника" ставља се на расположење својим читаоцима које то може интересовати, да им да сва потребна обавештења о организацији тих курсева и о детаљима материалног живота. Француски универсишетпи. — Према једној статистици коју објављује париска „Научна смотра" (Кеуие заеп1Ш^ие), 1913—1914 године било је на француским университетима 41.194 студента. 1918—1920, међутим, њихов број износи само 29.586, то јест 28 од 100 мање. Нарочито се јако с&ањио број слушалаца на факултетима права: од 17.127 у 1913—1914, он је пао на 7.983 у 1919—1920. Смањење износи ту 53 од 100. На против, млади људи обраћају се с одушевљењем примењеним наукама. Тако, на пример, Централна школа (Есо1е сеп!га1е) — која спрема за инжењере — имала је 1914 840 ђака, док их данас има 2.250. Ове цифре речито говоре о односу између избора студија и материалних користи које се од њих очекују. Учитељска већа у Белгији. — Једном скорашњом одлуком белгијског Министра наука и уметности, установљено је у сваком школском кантону учитељско веће, чији су сви чланови, сем председника, бирани од свих учитеља и учитељица тога кантона. Гласање је обавезно. Могу бити изабрани сви учитељи и учитељице који имају бар десет година службе, од којих бар три у том кантону. Кантоналии школски надзорник има право да присуствује седницама тога већа, али без права гласа. Веће се састоји из седам чланова; председник је биран „нарочито међу општинским председницима и одборницима из кантона који се баве или су се бавили јавном наставом, међу адвокатима и судијама". Ево неколико чланова уредбе који говоре. о улози и правима тога већа: Веће има за дужност да оцењује, ако се укаже прилика, професионалну вредност наставног особља, да чува његово достојанство и да пази на наставу.