Просветни гласник

382

Просветни Гласник

Учитељ који се креће не може добро да се чује, али њему ништа не измиче испред очију од онога што раде ученици. Он хвата на делу ветропире, немарне, развлакаче. Он открива грешке које није био предвидео. Та контрола је у толико потребнија у колико су ученици млађи и неискуснији. Из свега овога излази да учитељ не може остати увек за столом. Корисно је, преко је потребно — закључује писац чланка да се он у извесним тренуцима креће између клупа. За сутрашње васаишање. — IV интернационална конференција удружења за Друштво Народа, одржана у Милану крајем прошле године, донела је следеће одлуке које се тичу васпитања: 1) Конференција тражи од Друштва Народа да установи што је могуће пре Интернационални Биро Васпитања, сличан Интернационалном Бироу Рада. 2) Она изражава жељу да, још сада, по примеру француских университета који су већ установили редовну наставу о Друштву Народа и о дужностима грађана према том Друштву, таква настава буде заведена од свију држава и свију приватних установа у програме школг свију система. 3) Она позива у исти мах разна Удружења Заједнице да учине све корисне кораке код својих влада, како би успели да програми и уџбеници не садржавају више ништа што би могло подстаћи мржњу народа једних на друге, већ на против да се сва настава надахњује принципима Друштва Народа. \ Пробне школе. — Пробне школе — о којима смо говорили у једној од скорашњих свезака „Просветног Гласника" — умножавају се сваким даном у Немачкој; таквих школа има данас у Бремену, Бреслави, Шарлотенбургу, Дрезди, Франкфурту, Хамбургу, Лајпцигу и Минхену. Државна власт предала је потпуно све такве школе разним удружењима учитеља реформатора. Њихова организација одговара модерним тенденцијама немачке педагогије: јединствена школа, дечја република, школа рада, социално васпитање. Констатовано је да та предузећа наилазе на повољан, каткада чак одушевљен пријем. Ти покушаји спремају општу обнову немачке школе по једном националном нлану. Проучавање деце у Америци. Рад на проучавању деце одавно се врши по свима западним земљама, а резултати су из године у годину све бољи и бољи. Највише се међутим истичу Сједињене Државе Америчке, где су чувене лабораторије за експерименталну психологију, и где проучавање деце заузима видно место и у програму учитељских школа. У овој белешци ми ћемо се ограничити само на то да видимо како тај важан и користан посао раде учитељски кандидати. За проучавање деце постоје у америчким учитељским школама ове три методе: прво, колективна, када се иста питања задају великом броју деце; друго, индивидуална, када сваки ђак изабере и свестрано проучи само једно дете; и треће, историјска, да се по књигама и часописима излаже како се развијао сам тај покрет. Прва мегода је најлакша и најчешће се употребљава. Састави се известан број питања на која деца о.дговарају усмено или писмено, а