Просветни гласник

Службени Део

101

оно што се захтева од деце III разреда: да онигау шта пиде на елицн. То би маломе ученику било и лакше и милије и мање досадно и заморно. Уар ученик II разреда не би код ирве сдике сам умео да напише: „Девојчпца трчп", .Дечак отвара врата", и т. д. И зар му то неби правило већу радост и више га вежбало у писаку него оно бесмислепо уметање речи: „казке" ,кључ" .,отвори а „уђе", и т. д. Добро је и ва похвалу код г. Јотића што за обраду многих писмених задатака узима теме из ученнчког васпитног живота; на пр: ,Једна моја шетња у пролеће", „Шта сам видео у једној ковачници", и т. д. Само се ту најбоље види ка);о уџбепици сметају да се и добра идеја оствари. Јер шта ћедго са таквпм уџоенаком ако се буде хтео унотребити у школа у којој је врло. мало ученика било, или можда пи један није био у ковачаици? Нема смисла и неодговара начелу поступности од малих ученика захтевати оно што је теже, а од старијих лакшс. Тако ученицима II разреда даје г. Јотић да се колико-толико напрежу умно ири преписиваау готових писмених састава, јер имају да допуњују изостављене речи. док од ученнка III раз. тражи само да препвшу тотов писмени састав. Исто је таг:о недоследно од ученнка III разреда захтевати да пишу и свеје доживљаје, а од ученика IV разреда само да опишт слику, пошто је свакојако лавте оппсати слике но доживљај. Умесно је давати ученицима поуке о иисању карата и писама, само је овде то врло штуро-учињено, те је недовољно. Осим тога нема много смисла одређивати ученицима теме за писање карата и писама. То ће свааи ученпк чинити према свом интересовању, према могућем иптересовању онога коме шше или коме замишља да пише. Главно је упутити ученика, нарочито при ппсању карата, на разликовање главнога од спореднота, на биран.е међу многим појединостпма онога што је од веће вредности, на избегавање понављања и т. д., а то се не може постпћи у свега два чланка. На крају понављам да сам начелно противан уџбеницима за писмене саставе у основној гаколи н да ми је особито жао гато, поглавито из тог разлога не могу препоручити за уџбенш: у основној школи ову кн.игу г. Јотићеву, коју је он радио са толико одушевљења за добру етвар и са толико љубавп према гаколској деци. Саслушавшп, Савет је мишљења: да бн се ова књига, ако би се одттампала с исправкама које помињу реФеренти, могла препоручитп за књижнице учитељских п народних школа, али не и као уџбеник. РеФерентпма издато по 50 динара. V. Чита се реоорат г. Јована Јовановпћа, о уџбеницпма за чептке основие школе у срезу белоцркванском (в. 1207 ■заппсниг; под VIII): РеФерат гласи: Част ми је известити Главнп Просветни Савет да сам прегледао два уџбеника за ученике чешких основних школа, које ми је Савет изволео иослати на преглед и то: 1. ,81а1лках'" од Адо.ма Фрушера и Јана Јурса, и 2. „СНапки", I део, за ученике 2 и 3 разреда основних школа. По извршеном прегледу част ми је ноднети Савету овагј свој извештај о прегледаиим књигама: И _81аМкаг" (буквар) и „СНапка" су уџбеници државнот издања, што је означепо и на сампм књигама, јер је назначено да су књиге издате: „Нак1ас1ет 81а4п1ћо к]пћавк1а(1и", што значи државно издање. Ношто се овјт исш уџбеници употребљавају као уџбсници државнога нздања у основним гаколама у Чехословачкој Републпци, онда се они могу без икакве бојазни употребљавати и у чешким основним школама на територији наше Краљелине, јер у њима нема ничега што не бп годило нашнм државним и националннм интересима. Ако би на територпји наше Краљевине било више чешких основних школа, онда бп се могло оправдано захтевати да се у нова издања ових уџбеника унесе и нешто материјала из земљописа и нсторије наше Краљевине, али, ако је број чегпких школа у нашој Краљевини одвећ мали, онда се овакав захтев неби могао остварпти. Савет усваја у свему нрочитани реФерат и одлучује да ови уџбеници могу остатн у употреби у поменутим школама. VI. Чпта се реверат г. г. Вож. Јоксимовића и Драг. Илпћа о књизи Од Дрнне до Вардара , од г. Данила Р. Тривунца, учитеља у Скопљу. Рељерат гласи: Иде.ја популарпсања народних мелодија, кроз школу, похвална је и са музичког и са иедагошког гледигата. Нзрада збиркп не треба да буде монополпсана, већ треба да има внше добрих збирки, стављених на расположење наставницима, како би ови моглн, према дечјнм снособностима и ирема месним приликама, имати добар и обилан илбор песама.