Просветни гласник

224

Просветни Гласник

очисти, поправи и паново сиетена.тски среди, сано у том случају ова би збирка као коитролиа имала иаучне вредпости п без локалитета и ранијег поменутог списка. Зато је као такву н нрепоручујем ради откупа, т. ј. да се после откупа поправи и среди како бн могла битп од користи. Саслушавшп, Савет је мешљења, да се ова збирка може опкупити, за 5000 динара. РеФерентима издати 150 динара за хонорар. VIII. Прочитано је писмо Г. Министра Нросвете СНБр. 4085 од 21 ир. мес. с представком инспектора г. Миливоја Симића о прештампавању уџбеника дрлгавног издања Зоологпја, од г. Н. Ранојевића, пошто јс раније пздање распродано. Савет је мишљења, да треба приредити иово издање овог уџбенпка. IX. Г. Д-р Влад. Ћоровић чити свој реФерат о понуђеним књпгама г. Д -р Алексе Ивића (в. 1217 записник под IX) РеФврат гласи; Г. Д-р А. Ивић, проФесор Уииверзитета у Суботицн, предложио је извесне своје списе па откуп Министарству Просвете, односно Главном Просветном Савету, и, ирема Вашој одЈуди, мени је част поднети о њима овај реФерат. Год. 1917 објавио је г. Ивић један новећи рад, „Између ирвог п другог српског усшанка", у којој је, иа основу архивалне грађе петроварадинске команде, нриказао тешки период српске хисторије од 1813—1815. године. Тај је одсек досад, у главном, био познат само по приказу Симе Милутиновића у „Историји Србије од 1813—1815." и г. Ивић >је успео да нађе много нових и врло занимљивих детаља. Исто тако доста нових детаља даје и његов други рад Рга^тепИ 1г 1зГопје дозапзко^ изШка 1875 11876. (2а§гећ 1918), у ком је, по актима загребачке архиве, покушао да осветли неко важније моменте из тог времеиа. Са обилатом архивалном грађом грађен је и његов трећи понуђени спис, О првој сриској сеобн у Жумберак (1530—1535 (Загреб 1920). Како свака од те три понуђене радње има лепих прилога за познавање нашз прошлости и како ће с гога добро доћи сваком нашем наставнику хисторије, ја сам слободан ирепоручнти те списе за откуп или за препоруку школама. Г. Ивић је учинио много личпнх новчавих жртава бавећи се, дуго ненаграђен, архивалним испитивањима п издајући сам резултате тих студија и држим да би било право, да му наше тамо поможе у том корисном послу. Што се тиче четврте предложене књиге, Документн о усшанку Срба иод Карађорђем Псшрошћем (Загреб 1902), ја мислим, да се она не може ирепоручити ширим круговима. Садржећи само документе, врло богат материјал за стручњака, ова књига има своју специјалну намену и ограничена ја на врло узак број интересената. Њом ће се служити само људи од науке и они од ретких наставника средњих школа, који би хтели по изворима радити тај део српске историје: Књига је с тога, корисна и неопходна за семинаре, по иашем мишљењу од другостепене важности за библиотеке средњпх и основних школа. Усвајајући реФерат, Савет је мишљења, дасекњиге: Између првог н другог сраског усшанка, Рга^тепИ п 1з1опје дозапзко^ изГаика 1875 и 1876, и О првој српској сеобн у Жумберак, могу откупити. РеФеренту издати 300 динара. X. Г. Д-р • Лаза Ненадовић чита свој реФерат о књижици Не пушн дуван, од г. Д-р Добр. Гер. Поповића. (в. 1216 записник под XIII) РеФерат гласи; Част ми је поднети реФерат на књнжицу „Не пуши дуван" од Д-р Добр. Гер. Поповића; на стр. 6. стоји: Сваки дим од цигаре уништава по један плућни мехурић. На стр. 9. стоји: Две трећине младежи, која нуши дуван,пати од катара грла, душника и плућа, који су најчешћег туберкулозног порекла. Оба ова тврђења не могу се бранити са медецинског гледишта. У књизи има и граматичких погрешака и. пр. на стр. 1. „мушки и женски; на стр. 8, „јер лучи много пљувачке" — На стр. 8 „ствара ограниченост вида, распознавање боја", Нетачно је тврђење, да држава ствара монопол дувана да би се навика пушења код младежи искоренила. Закључак: Књижица ова донеће користи и ђацима, обавештавајући их о многоструким штетним последицама од пушења дувана и заслужује да се у школи распространи. Саслушавши, Севет је мишљења, да треба што више помоћи растурање ове поуке међу школску омладину. XI. Г. Д-р Никола Вулић чита свој реФерат о руконису Јуда , од г. Јевр. Герасимовића (в. 1218 записпик ПП) РеФорат гласи: