Просветни гласник

Оцене и Прикази

477

„је ћосШ V 1азко 8о1о", 218: т.ј., „уГазсаћ"!). „Основ и идеје" (86,87): „5 поу 1п Јс1еје" ($ поу " је словеначки: грађа, сиже). Чудновато је (87) „сношљива природа" („1греса пагауа", 224). „Сто лепих слика и иримера" (106; „8ћк т рптег"; „рптега" је „словеначки поредба"). „Историјски и иравни мотиви (поезије)" на стр. 68 неисправно су схваћени: „2§;ос1оУ1П8кЈ т ргау1ј1сп1 то1:ш" (175). Речима: „ученике је своје (62, Сломшек) учио практичном писању" хтео је Г. Јотић да преведе Графенауеров израз: „Зуоје исепсе је пауаја1 к р1ба!е1јеуапји" (163), мислећи по свој прилици на „наваду" Напосе није разумео Г. Јотић неких властитих имена: „у Згорњој Шишки до Жиберта" (словен.: „ргј 2.", 113). „Родио се у Горењи, селу код Стичке" (52); Г. Јотић иије знао да је име места Согепја уаз (; Горње село), те је другу реч тога имена узео као обично опћенито име. „Збашник из Долена, села код Рибнице" (111): „из Долење васи". „Ваљавац родио се у Крачману" (71): „ири Крачману (183). „Словенска Горица (114) место: „Словенске Горице". Природно да је Г. Јотић читао „Ре1:је" као: „Реће". Нејасна стилизација Графенауерова (291) је крива да Г. Јотић пише (108) о сеоби Мурновој „у Љубљану из Маријанишћа". Писац др. Иван Пре^ељ (112, 113, и у регистру) је ушао у облик генетива-акузатива, те се зове: Прегла, а Премк се зове Премка (114; у регистру је ипак Премк). У регистру се налази писац „Крсник Јанез", т.ј. Јанез Крстник, од св. Крижа (28). Посебно је питање како да се у штокавштини пишу имена на ец. Г. Јотић без разлога различито пише: Пагловец, Светец, Ваљавец, али: Ерјавац, Левац. На рачун брза рада или површне коректуре иде већи број неисправних годишњица, као: на стр. 11 стоји 1884 место 1874; стр. 23; 1537 место 1567; стр. 25: 1679 место 1678; стр. 26: 1676 место 1678; стр. 38: 1771 место 1781 и 1791 место 1797; стр. 52: 1854 место 1844: стр. 58: 1840 место 1846; стр. 80: 1897 место 1857; стр. 99: 1859место 1895; стр. 104: 1897 место 1899; стр. 106: 1920 место 1900. На стр. 54 је год. 1829 метнута на неисправно место. Да се Грегорчић из Граца јавио (86), то ће ваљда бити штампарска или рукописна погрешка, место : из Горишкега (223); исто тако: римски: (103) место: руски (277). Има и сва сила других штампарских погрешака, на пр.: Бречница место: Брезница (110), из Лочена место: Ложа (111), из Медине место: Медане (113). Држим да сам тиме изнео доста грађе (и ако не сву) за приказ карактера Јотићеве радње као изватка из Графенауера, и за њезину оцену. Међутим, важније је питање: какав је спис Г. Јотића са иедагошкометодичке стране. Лако је механички скраћивати, а тешко је из веће књиге начинити мању, а да се код тога не оштети живот њезине са-