Просветни гласник

478

Просветни Гласник

држине, да место живог тела не покажемо костур. Мени се чини да је Г. Јотић узео превише костију (имена, наслова књига, годишњица, малих безначајних писаца 1 ), а меса нема. Месо би били живи, белетристички живахно писани животописи једног мањег броја великих писаца, и прикази једног мањег броја знамениших литерарних дела. Г. Јотић ће рећи да таквих приказа нема ни у Графенауеру; то је истина, али је Графенауерова књига писана за Словенце, који могу дотична литерарна дела другде читати, и није одређена за школу. Србијански професори већином ни сами неће знати више да кажу младежи него што се налази у књизи, те ће због тога читава обука остати мртва. Тој обуци ће врло сметати велики број имена месша у Словенији која се спомињу у књизи, а да се нигде поближе не каже где се она налазе. Како ће моћи један србијански професор да тумачи младежи где се налази на пр.: Рашчица, Св. Дух код Лесковца, Радославци код Љутомера, Смледник, итд. ?" 2 ) Одакле може да знаде шта је то : „Вртец", „Ангелчек", „Маријанишче" ? Мислим да би се за Србе и Хрвате морао нарочишо и ас1 ћос да напише један уџбеник словеначке литературе, а не један извадак из словеначке књиге, као што је потребно да се за Словенце нарочито напише један приказ српске и хрватске књижевности. Све у свему узевши, намераТ. Јотића је била врло добра, али је рђаво изведена. д-р ФР. ИЛЕШИЋ [ Бу квар за самоуке. Издање Министарства Просвете. Државна Штампарија Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Београд, 1920. Цена 2.50 дин. Као што постоји безброј метода за извођење наставе почетног читања и писања, исто се тако саставља и издаје на свет и обилан број буквара; и као што се данас у тој настави употребљава понешто из готово свих историјских и савремених метода, те се тако ствара нека врста комбиноване, безбојне (или, ако хоћете, свебојне) методе, тако је и сваки поникли буквар — поред онога што у себи садржи нешто лично, ауторово — резулганта многобројних метода и искустава. Тако и овај буквар носи отиске упута повећег броја метода, али не и искуства. Али је у њему спроведен, у главном, аналитички метод, само тако неспретно и несрећно, да човек мора посумњати да он и није састављен

') Зар збиља треба један Србијанац да знаде писце као што су Пагловец, 4 Драбосњак? Је ли збиља важно да ое у Скопљу знаде кад је који словеначки писац био стављен у пенсију? -) На стр. 9 помиње Г. Јотић „Сркничко језеро код Бијеле Пећи". То језеро није код Беле Пећи. Уз то, зашто пише ову реч ијекавски?