Просветни гласник

486

Просветни Гласник

Покрет, мало по мало, раширио се на друге скандинавске земље; Шведска, Норвешка и Финландија бројиле су укупно, у току последњих година, више од 180 школа за одрасле, не рачунајући 500 шведских „радних института", који имају професионалан карактер. Тек око 1895 Немачка је почела да обраћа пажњу на тај покрет. Прве немачке имитације, у Холштајну, датирају из 1906, одакле су се рашириле по области Рајне и Мајне, по Виртембергу, Тирингији, Берлину. Затим је дошао рат, — бујан и несређен, али општи и дубок полет духа реформе и новачења. Кад је повраћен мир, талас стварања још се више убрзао: године 1919 појавило се 250 Уо1кзћосћзсћи1еп, од којих 40 у самој Тирингији. Али, у опште узев, свако статиетичко пребројавање још је немогуће. Велики број предузећа, створених амбициозно и на брзу руку, ишчезавају чим су створена. Многи успеси су тренутни. Ипак, из сукоба тежњи, веровања и доктрина, из нереда покушаја и експеримената, издваја се, још сада, један укупан утисак, који је могуће укратко обележити. Пруска влада, двама решењима (од 24 фебруара и 23 априла 1919, допуњеним решењем од 10 децембра 1920) назначила је своју намеру да узме у своје руке, ако не руководство, оно бар координацију расутих напора, и дефинисала је главне црте нове установе. Важно је, каже се у тим решењима, да популарне школе за интелектуалну културу, у градовима и селима, раде на том да створе, одрже и ојачају потребну везу између малог броја интелектуалних радника и врло великог броја ручних радника. Радник има неоспорно право на духовна добра нације. Држава је решена да му помогне у томе свом својом снагом. Она ставља на расположење популарним школама за одрасле локале и колекције којима располаже. Она апелује на инициативу пруских општина.- Она изражава жељу да се организација врши, не озго, путем власти, већ оздо, једним спонтаним и аутономним покретом. Не ради се о једној мртвој и јаловој настави која се дели озго, ни о ширењу корисних, практичних и техничких знања, већ баш о једном „заједничком раду" (Агће1{5§ететбсћаћ:) ручних радника и радника интелигенције. У пролеће 1919, пруска влада створила је одмах и оквире нове организације: један средишни биро имао би за задатак да руководи и координише напоре локалних инициатива, и дели међу њима потребне субвенције; сваки провинцијски университет имао би за дужност да стоји у тесном и сталном додиру, преко једног нарочито одређеног дел .гата, с организацијама из своје области (те дужности су тачно одређене једним специалним решењем од 10 децембра 1920); најзад, створени су, ради образовања управног и наставног особља, нарочити курсеви, који трају три недеље, и на које се прима 30 до 40 учасника (шест серија оваквих курсева одржани су, на разним тачкама пруске Јериторије, од новембра 1919 до октобра 1920).