Просветни гласник

494

Просветни Гласник

заштита) умеју да развију. И, с друге стране, тај проблем школског умора изгледа да се губи у колико се шире и развијају најмодерније педагошке доктрине, које чине од поштовања личности и слободе детета свој битни принцип. Није потребно дозирати интелектуалну храну намењену деци, ако се даје, у квалитету и квантитету, само она храна коју она траже, и за коју тачније познавање њихове психологије открива да им је потребна. Било како му драго, Немци се нису дуго задржали на том проблему, и, од пре двадесетак година, нису престали да раде у свима правцима. Индивидуално најпре, и без везе и споразума, нити плана у раду, као и у свима другим земљама. Тако ствари иду за време периоде од 1900 до 1910, у којој су се појавили радови Лаја, Нојмана, ЦЈтерна и Гроса. Ти радови, о играма код животиња и људи, врло су важни, али искључиво психолошки, и до данас бар, никаква педагошка теорија није из њих извучена. Али већ, чак и у тој периоди, организаторски и догматички и методички дух Немаца, тако наклоњен националним телшераментом да ради у групама, сваки у свом реду, поштујући заповести и правац, осећа се. Немачка — то је запажено много пута — јесте земља сваковрсних груписања, удружења, друштава. 1899 основано је у Берлину Цруштво за психологију, а, у истој вароши, 1906, Институт за примљену асихологију. Исте године отворен је у Лајпцигу Институт за примењену психологију. Исте године отворен је у Лајпцигу Инсшитут експерименталне педагогије и психологије, и 1910, у Минхену, Институт психо-педагошки. 1900, известан број педагога и психолога оснивају Лигу за школску реформу ; та лига, која има за орган педагошки часопис Иег Заетапп (Сејач"), и чији је центар у Хамбургу, жели да приближи школу стварности, животу, и базира своје реформне пројекте на познавању детета, као што то показује његова значајна девиза: Кејогт уот Кт&е аиз. 1908, организаторски дух је учинио корак даље, и Удружење Професора, налазећи да „не треба више програм да буде руководни принцип у педагогаји, већ психолошка еволуција детета", ствара Централни педагошки биро; 1915, њему се придодаје Централни институт за васиитање и насшаву, који је у Берлину отворила пруска влада. Немачка педагошка активност је, као што се види, огромна; за доказ тога служе многобројни часописи и периодичне колекције, у којима нарочито запремају велико место медицинске, психолошке или педагошке студије о заосталој и анормалној деци. Међу овим манифестацијама, најинтересантније су, било по својој важности, било по одјеку који су имале. у другим земљама: најпре, сасвим скорашња организација школа за над-нормалне, тражење згодних начина да се створи елита; затим педагошке теорије Г. Кершенштајнера, директора минхенских школа; потом нове школе и школе на чи-