Просветни гласник

Кроз Стране Листове

495

стом зраку, дела Д-ра Хермана Лица и Штела; и најзад метода Д-ра Сикингера, звана манхајмски систем. О првој од ових манифестација, ми смо већ говорили на овоме месту; о осталима ће такође бити речи у идућим свескама „Просветног Гласника". Ексиерименшална аедагогија у Италији Из једног чланка Роже Кузинеа у „Школи и Животу" (Ђ'Есо1е е{ 1а УЈе): Психологија детета је већ толико одмакла напред да су научници из разних земаља покушали да изложе у засебним књигама што је од ње познато, да би дали згодну документацију о већ решеним проблемима,. показали питања која треба решити, и дали полазне тачке за нова истраживања. То су урадили Клапаред у Швајцарској, Компејре у Француској, Сули у Енглеској, 0'5ћеа у Здруженим Државама. У Италији, већ је одавно г-ђа Паола Ломброзо, онда кад је психологија детета једва постојала, изнела у једном чувеном делу (§а%о-[ сИ рзко1о§Га с1е1 датдто, 1894), са својим личним опсервацијама, резултате већ предузетих истраживања. То је дело васпитачима врло добро познато, а увек је класично (немачки превод у колекцији Нојманових Педагошких монографија; Лајпциг, 1909). Мање је познато дело: 1а Ржо1о$1а с1е1 јапсшИо погта1е еп апогта1е соп зреаа1е п^агАо а11а е&исатпе „Психологија нормалног и анормалног детета примењена на васпитање") од г-ђе Формигини Сантамарија, које је изашло у Модани 1910, и коме треба додати, од истог писца, 1^ех1от сИ АШаШса („Лекције из дидактике"), изашле исте године. Оригиналност књиге Гђе Формигини састоји се у томе што је она непристрасно излагање изнетих теорија и стечених резултата, и што је израђена по плану једног обичног уџбеника психологије одраслога и проучава наизменце код детета интелигенцију, осетљивост и активност. После увода посвећеног методи, историји педагогије и разним класификацијама анормалних, први део се бави интелектуалним феноменима: сенсацијом и перцепцијом, меморијом и асоциацијом идеја, образовањем појмова, судом, размишљањем, уобразиљом, сугестијом, језиком, сновима. У том првом делу налазе се закључци који су данас готово опште примљени од психолога, и који су драгоцени за педагогију, о улози асоциација идеја, чије је богатство „основни услов меморије", о детињским перцепцијама, чије је стање збрканости чинило да се верује и понавља много пута без основа да деца имају више уобразиље но одрасли. Други део проучава осетљивост: осећања, страх, гнев, социална осећања, симпатију, бојажљивост, суревњивост, самољубље, морална осећања, естетичка осећања. Ту се налазе обилне опсервације о менталном развићу јединаца (који су били такође предмет студија у Здру-