Просветни гласник

498 Просветни Гласник

Он чита, у животињском организму, улогу крви која циркулише, срца које бије, плућа која дишу, мозга који заповеда, нерва који носи заповест, мишића који слуша, стомака који вари, млечног сока који подмлађује исцрцену крв. Он убија бол. Он даје миран сан несрећнику чије месо секу. Он зауздава велике епидемије, којима ставља на супрот непроходне бариере. Зашто треба додати, пита се писац чланка, да се нашла једна отмичарска нација, једна варварска раса која је покушала да одврати науку од њене хуманитарне мисије, да би задовољила прохтеве за господарством над целим светом? Срећом, онда кад је варварство хтело да угуши цивилизацију науком, том истом науком цивилизација је победила варварство, али по цену, авај! најкрвавијих покоља и најстрашнијих пустоши за које историја зна. 2. Будућносш: Било како му драго, наука иде напред, и ништа је неће зауставити. Каква велика открића ће остварити наши синови ? Каква нова изненађења њих чекају? Шта ће им дати радиоактивитет ? Да ли ће они успети да ослободе и ухвате резерве енергије које се налазе у атому ? Према садањим теоријама, те резерве су страшне. Енергија која спава у једном килограму ураниума била би једнака енергији коју даје сагоревање пет стотина тона угља. У поређењу с енергијом интра-атомском, енергија која се налази у нашим обичним хемијским реакцијама изгледа као апсолутно безвредносна. Извори енергије чији смо ми господари и које ми сада искоришћујемо, само су дакле „мрвице" отргнуте из обилних резерви које се налазе у материји. Нема сумње, „границе атома су строго чуване", али утврђење није незаузимљиво, и не може се сумњати, кад се баци поглед на чуда која је наука већ починила, да неће доћи дан када ћемо ми успети да растављамо, и тако исто да састављамо, у лабораторији, проста тела, као што умемо данас да разлучујемо и реконструишемо сложена гела. И то освојење имаће бескрајну вредност. Настава науке у основној школи Француски Министар Јавне Наставе наредио је недавно инспекторима Академије да му поднесу извештај о садањем стању наставе физичких и природних наука у свом округу. Ми доносимо на овом месту у изводу према „Смотри француске наставе ван Француске" (Кеуие с1е Г еп5е1§петеп* Ггапда15 ћогк с1е Ргапсе), извештај Г. Дериа, (Оепез) инспектора за округ Ла Манш; у том извештају се налазе опсервације и рефлексије које, изгледа нам, могу бити од користи свима учитељима. „Посматране, каже Г. Дери,. у целини, под својим нормалним обликом, физичке и природне науке чине огромну масу сваковрсних пој-