Просветни гласник

502

Просветнн Гласник

приказао је своја два рада из историје српске дипломатије при крају XIX века, један о односима Србије према Грчкој, и други о односима Србије према Турској. Оба ова рада штампаће се као засебна издања Академије. 3) Рад Л. Јелића „Ново становиште Прасловенизма" дат је на оцену академику А. Белићу. VI Скуп Председништва 16 маја 1921 године: 1) Како ће, према одлуци целокупне Академиј-е, и Академија узети учешћа у прослави стогодишњице Вукове прве књиге, коју приређује Српска Књижевна Задруга с другим културним и просветним друштвима, одлучено је да Г.Г. Љ. Стојановић и А. Белић раде на томе са Задругиним одбором. 2) Одлучено је да се прослава педесетогодишњице оснивања Учитељске Школе у Алексинцу поздрави писмено. 3) Одобрено је госпођи Клари Ј. Скерлића да прештампа дело Јована Скерлића „Јаков Игњатовић". 4) Са захвалношћу се прима рад академика Г. У. Предића: слика пређашњег Председника Академије Г. Јована Жујовића. 5) Академија Уметности, на своме скупу 18 маја о. г., на основу чл. 7. закона о Академији, одлучила је да се пројекат закона о Народном Музеју, пре изношења на решавање, достави и Академији, да би о њему и она могла дати своје мишљење. VII Скуп Академије Природних Наука 23 маја о. г.: 1) Академик Д-р ј. Цвијић приказао је своје расправе: „Прибрежни рељеф и аброзконе површи", „Флувијалне површи и флувијални прегиби" и „Веза измећу флувијалних површи и обала". Све три ће се штампати у „Гласу". 2) Академик Ј. Жујовић приказује своју расправу „Прилог кранеологији Хрвата". Штампаће се у „Гласу". 3) Рукопис Б. Бабића „Руде Босне и Херцеговине" дат је на оцену Г. Г. С. Урошевићу и Ј. Жујовићу. 4) Учињен је распоред кредита на јестаственичко испитивање нових крајева из 1912 год. 5) На позив Хрватског Природословног Друштва да се сазове конгрес свих природњака из целе земље, одлучено је да сни академици у својим стручним друштвима пораде да се ова идеја оствари. VIII Скуп Председништва 11 јуна 1921 године: 1) Како се није могао одржати заказани заједнички скуп Академија Филозофских и Друштвених Наука и Уметности за расписивање стечаја за конкурсе списа за награде из задужбина, Председништво је одлучило да се понови расписани конкурс из године 1914, који због рата није извршен, и то: А) Из задужбине Николе Ј. Мариновића, за „поетски спис у стиху или у прози с моралном и патриотском тенденцијом, који је написан чистим српским језиком и одликује се лепотом слога и садржаја". Награда је за овај спис до 700 динара. Рок предаје списа Академији је 31 децембар 1921 годиме. Б) Из задужбине архимандрита Нићифора Дучића: а) За „расправу или монографију из српске филологије, географије и етнографије уопште". Награда је до 5250 динара. б) За „расправу или монографију из српске историје политичке, војничке и црквене". Награда је до 5250 дин. Рок предаје списа Академији и за једну и за другу награду ове задужбине је 31 децембар 1922 год. „Садржина награђеног списа, било под а), било под б), не сме никад бити политичке природе. Ваља да је у њему чист и правилан српски језик и стил тачан и одабран". Награде могу бити досуђене списима оригиналним у рукогшсу или штампаним за последње две године. Величина награде за научни и популарни спис одређује се према оцени