Просветни гласник

Друштва и Установе

503

референата и дотичне Академије; а може се поделити и на два списа. Списи из лепе књижевности могу бити награђени или целом наградом, или половином, или трећином; а може се награда поделити на два или три списа. Списи се могу слати Академији или под пишчевим именом, или са знаком (шифром) на спису и на куверти, са именом пишчевим у писму. Куверти ненаграђених списа неће се отварати, већ ће се са ненаграђеним списом враћати Лицу које је спис Академији предало, или — ако је спис стигао преко поште — ономе ко покаже рецепис поштански о предаји списа на пошту. Награђени спис, ако је у рукопису, писац је дужан наштампати у року од године дана откад му се рукопис врати; ако то не учини, губи право на награду. Спис мора бити наштампан најмање у 300 примерака, а награду писац прима кад поднесе Академији 50 наштампаних примерака. Награђени списи које су писци штампали, њихова су својина, Свака расправа или спис који се као рукопис награди носиће, кад се наштампа, име задужбине која га је наградила, дан смрти завештаочеве и редни број награде тога фонда. Ако се спис издаје као засебна књига, онда има и слику оснивача задужбине на насловном листу и на корицама. IX Етнографски Одбор Академије имао је састанак 24 маја 1921 год.: 1) Члан Одбора Д-р Бор. Ж. Милојевић приказао је свој рад „О Словенима у Јужној Маћедонији". Рад ће се штампати у Етнографском Зборнику" као грађа за етнографију Словена Јужне Маћедоније, само ће писац из њега изоставити оно што је наштампано у „Братству". 2) Према реферату А. Белића примљена је као грађа за етнографску збирку, збирка гусларских песама коју је прикупио Крста Божовић. 3) Према реферату Ј. Ердељановића примљена је збирка песама јуначких из Црне Горе, Брда и Херцеговине, и збирка разних народних приповедака које је скупио покојни Стеван Дучић. 4) Збирка назива старих мера од Драгише Лапчевића упућује се Лексикографском Одбору на употребу. м. РАДОВИЋ

БЕЛЕШКЕ Омладински Црвени Крсшови. — Лига друштава Црвенога Крста предузела је, после рата, стварање омладинских Црвених Крстова у свима земљама света. Ти омладински Црвени Крстови треба да функционишу преко школе. Талијански професор Роси изложио је, у једном талијанском листу, шта је у том погледу већ учињено у Италији и побројио све циљеве које себи постављају омладински Црвени Крстови: 1. Улити ученицима осећање солидарности које постоји између све деце на свету 2. Дати тој интернационалној солидарности карактер узајамне материалне и моралне помоћи за одбрану најслабијих и помоћ несрећницима. 3. Организовати, захваљујући ученицима, и помоћу њихових прилога (прилога у радовима и у новцу), модерне установе за помоћ деци и за дечју хигиену, као: колоније за време распустаЈ на мору и у пла-