Просветни гласник

424

Просветни Гласник

Пре тринаесте године је детињство'(Г епћпсе), после двадесет прве је младост (1а јеипеззе). Важан догађај којим управо почиње младићево доба, то је појава пубертета. Физиолошке и психичке промене изазване њиме толико су дубоке и далекосежне да га можемо назвати другим рођењем. Пре тога, еволуција тела и духа тече правилним, уједначеним током. Влада потпуна хармонија између слабо развијеног унутрашњег живота и спољашњега света, што чини да је радозналост код деце велика и пријемљивост за спољашње утиске веома јака. Правог саучешћа у детињству готово и нема, и за то се може уживати у ругању и мучењу животиња. Али у тринаестој години настаје у животу дечакову велика промена, која засеца дубоку бразду између два сукцесивна а ипак тако различита периода човечјег живота: између детињства и младићског доба. Прва фаза пубертета толико је неодређена и пуна изненађења да је тешко дати јасну и прецизну слику о дечку који престаје бити дете, а још нема свих потребних услова да постане младик Спољашњи знаци који указају на важне физиолошке процесе у главном су ови: кожа као чуло пипања и температуре повећава осетљивост, коса постаје затворенија и гупгћа, глас мало промукао, растење веома напредује, а црте лица су изразитије. Не трпи се више ни прљаво тело, ни нечиста и поцепана одећа, и не допушта се телесна разголићеност, која детету изгледа сасвим природна ствар. Карактеристична је и нека врста збуњености и снебивања пред одраслима, и још више пред девојчицама истог узраста, од којих дечаци наједном почињу да се туђе. Јаче развијен унутрашњи живот и пробуђена симпатија стварају интимније односе међу вршњацима, тако да се другови сада бирају-посредним душевним особинама, да би им се могле поверити прве тајне и поделити с њима све радости и жалости. Ово интимније другарство утире пут правом пријатељству, које ће се потпуно развити тек доцније. Карактеристична је појава тих прелазних година и осећање ишчекивања нечега што није ту, а жели се да је ту, — неко неодређено надање и чежња. Просте и јасне детињске мисли још су, истина, у духу, али не могу да заузму сву дечакову пажњу и да му испуне сву душу. Магловите жеље за нечим новим, необичним, другачијим од онога што сваки дан гледа и слуша, узнемирују га и одушевљавају за читање авантуристичких и путописних приповедака и романа. У тринаестој и четрнаестој години најомиљенији писци су Жил Верн, А. Лори (Ј^аипе), Фенелон (Телемак) и Омир (Одисеја). Васпитање и настава не могу много учинити за ово кратко прелазно доба, које све жели и све прима, а ништа није у стању да претвори у трајну тековину духа и карактера. Још понајбоље је ако се дечку даде више слободе и у наставни материјал унесе од свега помало што може да привуче за неко време његову несталну пажњу.