Просветни гласник

Младићска Душа

423

био од људи који у извесном правцу показују пут своме народу. Примивши све сугестије и знање прошлости, бивши и сам самоникли народни представник евога времена, он је кроза се пропустио један део струја савре-меног му развитка, давши им правац свога поколења. Он је, и у научно-теориском и у практично-примењеном правцу, унутрашњи део наше културе. Његова велика и снажна личност могла је својим радом и утицајем да обухвати онолики део колики обично долази на целу групу људи. Само што је то у њему, као једној личности, било боље коордоновано и дружније развијано. Као ретко ко, у великом делу нашег културног развитка, Новаковић представља у сажетом облику, целу епоху. А. БЕЛИЋ

МЛАДИЋСКА ДУША У овом чланку даје се кратак извод из опсежне књиге француског писца Пјера Мандуса (РЈегге МепсЈоиззе) под насловом 1'Ате с1е 1'ААо1езсеМ. То је исцрпна и занимљива студија о младићској души, пуна корисних педагошких савета за родитеље и наставнике који раде са ђацима од тринаест до двадесет година. По изјави самога аутора, њему је као главни материал у раду служило његово двадесетогодишње наставничко искуство. Сем тога, у биографијама, аутобиографијама и мемоарима налазио је интересантних интимних података о младости великих људи, а користио се и обилатом литературом француских, енглеских, немачких и талијанских писаца о истим и сличним предметима, као и неким специалним студијама из области психиатрије и медицине. Толиким страним приносима у књизи свакако је знатно оштећена њена оригиналност, али у накнаду за то добили смо документовану и савесно израђену студију о младићској души. Вреди напоменути и то да Мандус пише тако живо и занимљиво да је штета што се у овај кратки чланак не могу унети све лепе особине опсежнога француског оригинала. Међутим, пошто ми на српском језику немамо ничега што би личило на ову интересантну књигу, то нам свакако неће бити на одмет ни један овако сув и кратак извод. Наставници који раде у вишим разредима средње школе наћи ће у њему корисних обавештења о физичком, духовном и моралном развитку старијих ђака, а неко ће можда добити воље и за самостално проучавања наше омладине, која живи и развија се данас у сасвим другачијим приликама, те свакако има и својих оригиналних црта. I Рачуна се да младићско доба (Га^о1езсепсе) почиње у тринаестој или четрнаестој години, а завршује се у двадесетој или двадесет првој.