Просветни гласник

Службени Део

121

тично познаје и зна уиотребити језпчке облике", она ипак, иећ у ирвој лекцији, даје граматичка правила и спроводи то, разуме се на српском језику, кроа сваку лекцију, дајући, сем тога, на крају књиге, у засебном одељку; „кратак преглед граматике". Исто тако лепо и паметно каже она. „Везујемо увек нову реч очигледно за дотични предмет, својство или каквоћу, а нови глагол за дотичну радњу". Алп она одмах и признаје, да је, „у почетку наставник, додуше ириморан, да овда-онда говори и матерњнм језиком с ученицима". Наравно! Кад се већ у деветој лекцији узпмају придеви: оп1еп1Псћ, Па181^, аиЛвегкбат и т. д. Као такви, без поређења и упућивања на вредног и лењог, уредног и неуредног ученика, чисту и прљаву свеску или књигу и т. д. онда се морају дати речима српска значења, али — онда је одмах и сам метод иапуштен. А њега је потребно, нарочито у почетку, изводити доследно и без изузетка. Такве примере недовољне практичности у доследном примењивању директног метода налазимо врло често. Ми ћемо се зауставити, примера ради, још само на лекцији 23—24. Ту стоји, међу осталим, и ово: „Ше 8сћиИа&1 ћип»{ ап с1ег \\ г апс1 ос1ег в1е14 аи? етегп 6е81еПе". Или је једно или друго у школи или мора бити обоје на слици и онда се каже за једну таблу да виси, за другу да је на ногарима. Или: „Г)агт — у свесци — 18<; с1ав ЈозсћМаП. Баа Јбзсћ1)1а(;1 184 лтеПв, го4 ос1ег 1)1аи". Не! Или се имају све три врсте упијаче, или се говори само о оној која се има. Да би принцип директног учења био доследно проведен кроз ову књигу нарочито у почетној настави и пре него што би се она пустила у школу, морала би претрпети још пеке основне корекције: 1. Она би морала имати велики број слика. Све што је предмет лекције морало би бити илустровано у самој лекцији или би се морале имати нарочите зидпе слике. По себи се разуме, да би онда, доследно, морало испасти из данашњег текста много што шта, што се само мозке научити на реч наставникову и по његову српском објашњењу. 2. Не може се прво учити писање и читање, па онда прећи директном методу, то иије природан пут, а директап метод је природан цетод. На нротив. Прво деца морају с помоћу уха и ока добити толики речник н добити слободу у исказивању онога што знају, да могу разумети наставника, кад им каже: „1сћ пећте (Не КгеМе. 1сћ &еће ап сНе Таре1. 1сћ асћгеЊе еш аегМнсћев и. N1111 зсћгеИзе 1сћ еш Оеи(;всће8 / и т. д. — па тим путем научити целу азбуку и тек онда прећи на испнсивањо онога што су дотле научила и бе.аежење новога. Дотле се она могу служпти само нашом латпницом, транскрибујући немачке речи и комплексе по слуху. 3. Морало би отпасти превођење са српског и заменити са вежбањима у допуњавању пепотпуно датих реченица, давању одговора на постављена питања и преобраћају потврдних или одречних реченица у упитне реченице. 4. Потпуно би се морао избацити речник по вежбањима, јер он преставља само један излишан баласт у књизи. Он би се, на крају књиге. могао заменити алФабетским речником свих речи које су у кљизи Јпотребљене. 5. Исто би тако морао отпасти и одељак: Тезез1;иске, јер је градиво у I делу више него обилно за једну школску годину, те би у њему, нарочито, чланци који се не би моглп илустровати или довољно демонстрирати морали уступити места вежбањима како смо нзложили под 3. Сем тога, то градиво није довољно литерарно, оно је, махом, сувише ибелско. И посме и чланци и причице треба свакад да имају несумњиву литерарну вредност. 6. С готицом, нарочито не треба хитати. Њу би требало бацити у другу годину, ма се и програм морао, због тога, мењати. Изложили смо своје главније напомене о овом уџбенику, начелно, избегавајући нарочито да се задржавамо на ситницама. И поред изложених примедаба и недостатака овај уџбеник одаје вредног и способног радника. Ми смо зато и учинили ове прпговоре што верујемо да ће г-ђца Петровићева моћи, можда већ за нову школску годину, дати један добар и врло употребљив уџбеник немачког језика за почетнике. Ако би правило тевхкоће уношење слика, а то је врло вероватно, ми бисмо препоручили Госпођици да изостави, првенствено у градиву за прво пола године, оно што би се морало српски објашњавати, а да пред очима увек има себе, учепике, учионицу и оно што је у њој могуће показати као предмет или особину и извести као радњу. Саслушавши, Савет је мишљења, да писац изврши исправке према напоменама реФерената и накнадно поднесе рукопис на преглед. РеФерентима издати 160 динара хонорара. — 1219 рвдовни састднак 31 марта 1921 године Присутни: Председник, г. Д-р Богдаи Гавриловић, ппредседник, г. Лазар Кпежевић; чланови: г. г. Д-р Чед. Митровић, Д-р Ншсела Вулић, Д-р Александар Белић, Д-р Влад.