Просветни гласник

0 МОДЕРНОЈ СРПСКОЈ МУЗИЦИ 1 ) ...Пре свега, и у најосновнијој својој црти, модерна српска уметничка музика носи обележје српског музичког национализма. Другим речима: српски композитори црпу своја техничка средства из интимне, просте, али веома оригиналне и изразите српске народне музике. Јер, као и други народи, и српски народ има своју народну музику. Она је компонована незнаним композиторима из најчистијих слојева народа, и као таква она живи на уснама и у душама српскога сељака и српске сељанчице. Њене вибрантне мелодије, често меланхоличне и сетне, — јер душу србинову још није раскошно огрејало Велико Сунце, да би била посве радосна, — одјекују кроз лугове и забране, низ ливаде и по пашњацима српске земље, или се певају о скуповима по домовима, крај огњишта, у дуге јесење и зимне вечери. Осим тога, српски народ има и своју инструменталну музику, уз коју се игра на селу. То су оне живахне и ритмичне српске игре које свирачи изводе на свирали, фрулици, или виолином и које побуђују и старо и младо у српскоме селу да се ухвати у коло, и гипко и грациозно, или са крепким скоковима, да игра, дуго, до заноса... Није ми циљ да овом приликом говорим о српској народној музици, о мелодијским и ритмичким особинама њеним, и о скривеним

0 Скица „0 модерној српској музици" служила ми је као грађа за конференције које сам држао: у Ници (21 октобра 1918) и у Паризу (21 јануара 1919), приликом концерата које сам био приредио да бих приказао француској публици дела српских композитора. Иста грађа ми је послужила и за час који сам одржао 12 фебруара 1919 у Есо1е Лез Наи*ез Е*ис1е5 8оаа1ез, као и за чланак који сам штампао у Ее МошЗе Мизјса1 (свеска за Март 19)9). Далеко од родне груде, ја сам „под нарочитим осветљењем" гледао ствари о којима је реч у горњој скици. Данас бих, може бити, о многим детаљима у питањима естетске, техничке и националистичке вредности наше уметничке музике могао и смео и друкчије да судим; већ и због тога што је продукција наших композитора била доста интересантна од свршетка рата наовамо. Ипак мислим да ни ова скица није без интереса; тим пре још што је она поникла у тренутку када су, поред војних успеха, и културни документи употребљени да би се пред Европом доказало да наше племе има права на слободу и развитак. М. М. ПРООВВТНИ 1ЛА0НИК, II КЊ , 9. СВ., 1931. 88

♦