Просветни гласник

514

Просветни Гласник

хармонским дражима које су тако танане и тако нове. 'Го је једна богата тема, коју ваља опширно разрадити, и која је достојна опширне разраде. Али пошто у модерној уметничкој музици у Срба извор народне музике игра важну улогу, дозволите ми да суморно дам њену општу карактеристику. Српска народна музика је интимна и непретенциозна. Она је и проста, али не у психолошком смислу те речи, него у техничком. То ће рећи: кратка по временском трајању, не много разноврсна по мелодијским и ритмичким особинама, и најзад. лишена сваке хармонске обраде. Као и народне попевке других народа, и српске народне попевке се певају у један глас, ишзопо. Али и ако једногласно извођене, те попевке у распореду тонова крију једну дубоку и оригиналну хармонију, која се осећа, која је у њима. Јер, да се послужим изразом једнога од највећих музичких теоретичара, великога француског композитора XVIII века Жан-Филипа Рамо, који је поставио пуно снажних принцима модерне музичко-хармонске естетике: мелодија није ништа друго него један низ тонова који плива над хармонијама. Према томе, тај низ тонова скрива у себи све хармонске конструкције. — Обим српских народних мелодија по интервалима није велики. Има их које се не крећу преко секунде, и врло, врло су ретке оне које додирују или прелазе октаву. — Српске народне попевке су махом тужне и сентименталне. Али у томе елементу оне су искрене и дубоке, и увек надахнуте правим музикалним надахнућем. Осем те основне карактеристике, има српских попевака које одишу једним дубоким љубавним лиризмом, које су рођене у поштеној љубавној емфази, које су топле, нежне, богате у мелодији и широке у мелодијској линији. Има их затим ђаволастих, врло ритмичних, које певају о разним интимним авантурама, о разним смешним карактерним особинама људи. Оне су пуне пецкања и задиркивања, и с тога имају сву ведрину и живахност једног лаганог душевнога стања. Али, биле тужне, или љубавне, или живахно-ведре, српске народне мелодије су просте у техничком склопу. То исто важи и за српске народне игре. Међутим, у својој простоти, српска народна музика има сву своју драж, дубину и оригиналност. Она је без изузетка од дубоке психолошке снаге. Чиста, права, богата народна музика, она која није подлегла никаквим утицајима споља, увек је израз крепког, здравог и природног душевног живота простих људи, снажених и обогаћаваних лепотама које тим простим душама улива природа. И зато оне интуитивно стварају једну музичку лепоту која има снагу за вечност. Таква је и српска народна музика. И тако народна музика постаје извор који мами својом свежином и бистрином, и који напаја и крепи лепотом и снагом. Своју народну музику, своју народну орнаментику и дуборезачку уметност, своју народну поезију, јуначку и лирску, своје народне при-