Просветни гласник

532

у позаднину свести, и понова се потчињују непосредном укупном утиску уметничкога дела"; на тај начин, они су понова осећања и судови који су непосредно постали. Из свега овога, ми извлачимо ова два закључка: прво, при естетичком утиску постоји двоврсна непосредност: примарна, која почива на првоме утиску, и секундарна, која значи једну понова непосредно посталу анализу; и друго, естетичко допадање мора да се уочи по оба знака: ако је непосредно (у примарном или секундарном смислу), и оно се односи на укупни утисак објекта, а не на саставне делове. То је метода тако зване „посматрачке и експерименталне Естетике". Она је почела тек последњих година, и о њој се још ништа позитивно не може рећи. Резултати које је Макс Десоар дао још нису дефинитивни. У основи скептичар, Десоар (АзШеНк ипс! а11§етете Кипз!ш135еп5сћаИ. 5ћЛ§аг1:, 1906, 8. 154—194) се чувао од крајњих закључака. То исто, у главном, важи и за Килеса (Оег §е§епшагИ§е 51апс1 с1ег ехрептеп1е11еп АбШеИк. Вепсћ! ићег с1еп 2. Коп§ге85 Шг ехрептеп1е11е Рзусћо1о§1е. 1.ејр21§, 1907). Ни његови резултати још нису дефинитивни. То се види и по последња три говора која је држао 1914 године у Лондону. Та метода је, донекле, нашла примене и у нашој књижевности. У главном, са неким изменама, то је теорија Г. Богдана Поповића (В. Теорија „реда по ред"). То је други покушај анализе уметничкога допадања и уживања. Има их још неколико, али их ми нећемо анализирати. И оволико о естетичким проблемима довољно је да покаже како је Естетика данас у пуноме јеку, како је много радника који су јој посветили своје дарове и, једновремено, да покаже како је она, као у осталом и све друге науке на које се она ослања, још непрестано врло млада, још непрестано на „пешчаном тлу", још непрестано, као и физиологија, психологија и социологија, као скоро и све друге науке, један „замак од карата", како је Анатол Франс назва (Еиикуров Врт). БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ

УНИВЕРСИТЕТИ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ (Крај) 2. Кембриџ. Врховну власт има сенат (Тће 5епа1е), који се састоји од свих чланова који су у овом университету добили Тће с1е§гее о! Маз1ег о? Аг1б или Маз1ег о! 1^аи, било да станују у месту или не. Сенат има законодавну власт, али не сме потврдити университетске статуте који почивају на вишем ауторитету, краљу и парламенту. Сенат даје титуле, поставља университетско особље и бира два члана за парла-