Просветни гласник

166

Просветни Гласник

п слагање, везиваље (ЕпИр&гђеК:), наживање (апликација); шивење чипке (гапапске чипке). Познавање народних шара и мотива у везу, шупљпкању, ћилимарству. Литература о томс (М. Живковић, Влад. Тителбах, Инкиостри, и т. д.). Цртање шара с прегл'еда и гипс-аних орнамената, лишћа, воћа, грана; цртање мотива с оригинала; комбиновање и стилизовање по природи. Познавање народних назива. Познавање домаће производње. — Бели вез, материјал, врсге и израда. Главне одлике белог веза и врсте бодова; в) шав : Први почеци, материјал, средства и врсте. Подела рубља. Цртање свих делова и објашњење. Цртање на тапкој хартији по Ј^ери, такозваии модели. Народни назив у шаву; г) шпвење хаљпна : цртање основпог струка и сукње. Цртање струка и сукње по мери. Израда разних образаца, струкова, сукања, капута, и т. д., све на танкој хартији по мери, као доказ да кандидат уме кројити по прегледима (журналима). Познавање материјала и средстава за рад, кројење и шивење. Позиавањс народних назива у оделу. Вежбање укуса. 3) Пракшпчнп нсанш. Кандидат ће донети потребна оруђа и материјал, на ће пред комисијом радити и практично поједине задатке, да би се видела практична умешност и извежбаност у раду. 4) Школскн рад. Комисија одређује. о чему ће кандидат држати предавање ученицама. Пре предавања, он ће израдити писмену ирипрему за предавање. за учитеље певања и свирања 1) Ошишн нсанш. а) нз педагогнке: све као и за учитеље цртања (види под I); б) нз мешоднке певања н свнрања: Циљ наставе певања. Избор песама, световних и цргсвених, за певање. Певање у односу према другим наставним предметима. Обрада певања. Ннаставни програм певања и свирања у средњим и стручним школама. Извођење певања (посебне наномене); дисање, став тела, отвор уста, језик. Изговор речи: вокализација, артикулација и акцентузција. Образовање тона. Осећање ритма. Врсте гласова. Грудни и грлени тонови. Обим дечјих гласова. Гласни органи и њпхова пега. Мутирање и поступак при томе. — Циљ свирања виолине у школи. Практичан рад: удешавање иструмената; став тела и држање виолине; држање и повлака гудала. Образовање тона. Начин вежбања. Чисто и нечисто свирање. Појединачно и заједнпчко извођење. Свирање у такту и стицање технике. Настава виолпне у погледу на индивидуалност ученика. Примепа начела поступности код разник ученика (мање или више обдарених). 1) Усмени нспиш. а) Оишша шеорнја музнке: Тон. Акустика тона. Тонска основа (система). Цртовље (линијски систем). Ноте. Кључеви. Померка (узводни, низводни и укидни знак). Размацп (интервали). Тонски родови. Лествице (скале). Сродства тонских родова. Ритмика. Вредност нота. Почивке (паузе). Време (темпо). Тактови, правидии и неправилни. Нагласци (акценти). Органика. Људски гласови. Говор. Гудачки инструменти и добро познавање њих. Дрвени и метални инструменат за дување. Инструменти са диркама и инструменти са жицама. Инструменти за ударање. Партитура (за певање, за свирање и за заједно). Елементарни облици. Мотпв. Ход. Став: Период. Украси. Квинтакорд (трозвук); б) наука о хармонијн: Размаци, обруајп размака. Консонатни и дисонатни разпаци. Опппи појмовп о сазвуку (акорду). Главни квинтакорди у дуру п молу. ЕБихова везивања у четворогласнои ставу. Паралелне квинте и октаве. Три врсте кретања гласова. Уско и широко сазвучје (хармонија). Образовање каденце. Спореднн квинтахорди у оба тонска рода Скривене квинте и октаве у спољним гласовима. Осећајни тон (вођица, 1;еШоп). Следства (секвенца). Генерадбас. Обртаји квинтакорда: секстакорд и квартакорд. Главни н споредни септакордн и њихова разрешења. Везивање септакорда с разним ступњима разних тонских родова. Варљива каденца. Варљив свршетак. Дијатонске модулацпје помоћу квинтакорда и помоћу септакорда. Вођење септима. Алтеровани квинтакордп и септакорди. Стари кључеви (С и Е). Прекомерни секст и квинтсекстакорд — Задржица у горњим гласовима и задржица у басу. Обележавање задржице у једном или више гласова. Разрешавање задржице на више. Схватање сазвука ноне, ундециме и терцдециме. Пролазна и помоћпа нота. Оргелпункт. Препрека (кверштанд). Енхармонска п