Просветни гласник

Религија у Настави Вишег Течаја

551

цима, да се не враћају Ироду, означава више надахнуће духа мудрих лица на оправдане слутње. Убијање деце приликом рођења Исусова, као и Мојсијева, показује опасности које човеку прете од рођења. Исусов одлазак у храм без знања родитеља знак је тежње од младости ка узвишењу (Растково и Доситејево детињство). Пустињски живот и ношња Јованова представља исту идеју приче о Диогену, Будином и Исусовом спуштању. Говор Јованов о Исусу: „Он је онај што ће доћи за мном, који беше преда мном" и „за мном иде човек који преда мном постаде" означава кружни ток идеја и принципа у животу, тј. губљење и поновно њихово ступање у живот. Преиначавање имена Симон у име Кифе и Петар (камен) означава промену и очвршћавање човека у идејама. У Исусовим речима „Развалите ову цркву и за три дана ја ћу је подигнути", мислећи на „цркву тела својега", изговореним при изгнању трговаца из цркве, три дана означавају три степена измена појма о Богу и културног духа. На ово упућују и речи „ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега", а то поновно рођење треба да буде „водом и Духом", тј. чистотом и узвишеношћу духа човекова. И „извор воде, која тече у живот вечни" означава духовни живот. који се стално развија. Речи ученицима „Ви сте со земљи, ви сте видело свету" означавају идеје, које воде живот и чине га укусним. Ходење Исуса и Петра по води, и поред великог ветра, симболизује невероватни успех који се може постићи кад се чврсто верује у моћ свога уверења, јер непоколебљиво уверење у оправданост и моћ идеја је у могућности да утиша немирно море и ветрове духовног живота. Пет хлебова и две рибе којима је Исус нахранио многи народ и још доста претекло, означавају прсте на рукама и ногама, који су у телесном раду заузети, а две рибе означавају две руке и две ноге. Петрова претерана оданост Исусу, оличена у одсецању уха слузи поглавара свештнничког, потом његово одрицање од Исуса, означава осцилисање духа човекова у његову држању друштвеном: прво се запада час у једну час у другу крајност, потом се кроз погрешке иде правилном и чврстом држању. Јудино издајство, кајање и самоубиство означава природну последицу кајања и самоубијања од тешких погрешака у животу. Мученичка смрт Исусова означава тежак свршетак онога ко живи за идеју, као што васкрсење означава победу и славу после смрти. Распеће међу два разбојника симболизује ко^траст којим се и духовно светло јаче истиче према мрачноме. Исусов живот до смрти означава најнижи степен божанства, његово налажење међу људима, тј. свакога човека док се не узвиси. Јављање после васкрсења представља први степен божанског и човекова узвишења, а његово вазнесење и јављање после тога обележава други, виши степен, степен још мање видљивих идеја. Седање уз Бога Оца означава живот у чистим идејама.