Просветни гласник

Оцене и Прикази

619

радницима. Али начин на који је употребљавао Скерлићеве Историју Нове Сриске Књижетости и Писци и Књиге, мора да буде најоштрије осуђен. Г. Прохаска није зазирао да најпростије, са незнатним и обично несрећним изменама, преписује читаве ставове из појединих одељака Скерлићевих књига. За доказ ја ћу дати два паралелна цитата. 0 српском реализму овако се говори код Скерлића: „...Његов мали, али знаменити чланак Певање н Мншљење, који се појавио у Машици за 1868 годину, није био само „једна панорама из наше лепе књижевности", но и манифест нове школе, објава рата свој литератури декламација, фантазија и здравица, свима старим филозофским, књижевним и политичким идејама ранијега доба. Ту је показана сва духовна беда и идејна пустош српске књижевности, која се била свела на романтичке извештачености и празну фрзеологију. Задахнут идејама Чернишевскога, Доброљубова и Писарева, Марковић, са рушилачком безобзирношћу млада човека, удара на идеализам у филозофији, на романтичку сентименталност у књижевности, на празну и вербалну „естетику", и т. д." (Исшорнја, стр. 353). Ево још једнога примера, а могло би их бити колико се хоће, који је извађен из главе о Јанку Веселиновићу.

код Г. Прохаске: „...Његов [Светозара Марковића] знаменити чланак Певање и мишљење (у Матици 1868) објавио је рат свеколикој литератури декламација, фантазија и здравица, свима старим филозофским, књижевним и политичким идејама пређашњега доба. Ту је раскршкана сва фразовитост и намјештеност романтичке литературе. Задахнут идејама Чернишевског, Доброљубова и Писарева, удара на идеализам у филозофнји, на романтичку сентименталност у књижевности, на празну и вербалну „естетику", и т. д...." {Стр. 62).

Код Г. Прохаске: „...Касарна га [сеоског младића] научила нераду, лакоме хлебу [!], суровости и разврату, и он се вратио у село да ништа не ради, да заповједа и лако живи, да се врзе око механа, сељачких вајата и полицијских канцеларија, да постане један од оне страшне „господе сељака", који трују живот сеоски..." И т. д. (Стр. 69).

Код Скерлића: „...Касарна му је дала капларске звездице, али га је научила нераду, лаком лебу, суровости и разврату, и он се вратио у село да ништа не ради, да заповеда и лако живи, да се врзма око механа, сељачких вајата и полицијских канцеларија, да постане један од оне страшне „господе сељака"... који ће као микроб тровати живот сеоски..." И т. д.

(Писци и Књиге, II, стр. 98). После оваквих ствари, даље би доиста тешко било писати у учтивоме тону. милан в. богдановић