Просветни гласник

Друштва и Установе

621

рине, али по књижарској цени та издања не би била јевтинија често ни од целе чланарине; — да и не говоримо о другим начинима на које „Просвета" сама себе одужује. (Колико даје само потпора и стипендија!). Једном речи, ово Друштво организовано је не само демократски, него и по правилима савремене привреде. Оно дише младим и свежим духом, гипко је; као какав жив организам, оно се прилагођује потребама. Оно је до сада три пута обнављало своја Правила, последњи пут ове године. Главна измена састоји се овај пут у томе што је и по статутима главно тежиште рада пренесено од помагања ђацима на непосредно васпитање маса. „Просвета" одавно нагиње овим смером; алијош увек она не може да напусти помагања ђацима, јер државне помоћи нису довољне. Није и иначе лако напустити једну добро израђену традицију и одвећ нагло прећи на један делокруг где је терен врло непознат, где и начела и методе треба тек праксом израђивати. Проблем непосредног васпитања одраслих веома је сложен. Нови план рада „Просветина" најбоље ће се видети из прорачуна за идућу годину који ћемо аналисати мало ниже. Пре тога истаћи ћемо још, као битан пример „Просветине" напредности, њен развој од чисто српске идеологије у југословенску. „Просвета" не само да исповеда национално јединство, него настоји практично израдити своје методе да се тај циљ што боље оствари. Откако је обновљена у Америци 1916 године, у њеним издањима стално провејава ова мисао водиља: народно јединство значи стварно заједницу осећања; ове заједнице осећања не може бити без просвећености н аших грдних маса и 6рз гарап ^р међу интелектуалцима. Сарадња је услов међусобног познавања и расадник пријатељства. — У томе духу издаване су разне „Просветине" публикације. Она и својим потпорним радом стварно доказује вољу да сарађује у културном подизању и оних сународника који нису Срби. Она у правилима предвиђа да њен пуноправан члан може бити сваки честит Југословен. Она у својим издањима, сем српских народних радника, с нарочитом вољом пружа перо хрватским и словеначким. (Ако је у овогодишњем Алманаху мање тих имена него у пређашњем, зато није уредник много кривљи од сарадника.) Једном речи, „Просвета", у овом данас трновитом питању народног јединства, свесно избегава даље теоретисање и тражи само нрактичну примену. Природно је да тако широко схватање национализма, у времену какво је данас, и у крилу једног тако националног српског друштва какво је „Просвета", не иде без тешкоћа. Ко је пратио један део сарајевске штампе, могао је наћи жестоких нападаја. Али „Просвета" иде напред. Ово јењенметод: посматрати питања практично, као могућности рада; наступати у раду умерено и постепено, и клонити се фраза. Ми мислимо да нема данас боље српске политике од оне која буди све племените српске инициативе, и за Србином победитељем ствара у држави Србина просветитеља.