Просветни гласник

Друштва и Установе

623

висок. Што се тиче народне читанке у облику Алманаха (или Календара), мисли се наставити, и то за идућу годину у сарадњи с Матицом Српском. Њен секретар Г. Васа Стајић, одушевљени проповедник савременог народног васпитања и колаборације Матичине са „Просветом", примио се да уреди „Просветин" календар за идућу годину. ^а књижнице је одобрено дин. 95.000. Главна пажња има се посветити оснивању малих сеоских књижница. Идуће године основало би их се 100, са по 50 књига, удешених за оне који почињу читати. Српска Централна Библиотека у Сарајеву води цео посао око народних књижница. Она је имала крајем маја 10.197 дела у 13.269 свезака (с дупликатима, 18.ђбЗ свеске). У њој има и читаоница с 59 часописа. Изван читаонице издато је на читање прошле године 6448 дела, а од читалаца је 82°/ 0 ђака и студената. — Сем библиотека, „Просвета", како је познато, шаље у народ и иначе појединих популарних књига. У погледу јавних предавања предвиђен је буџет од дин. 50.000; од тога иде половина за набавку пројекцијских апарата. 111 \ Наро читу пажњу заслужује ставка од дин. 250.000 за подизање једног Народног Дома. О овоме је доста писано у „Просветиним" издањима. То би био један завод с конвиктом, претежно по типу народних високих школа у Данској. У Дому би се васпитало и издржавало по једно 40 питомаца, за сада потпуно на рачу н „Просвете". Рад би се делио у два течаја: зимски, за мушке, од 15 октобра до 15 марта, и пролетни, за женске, од Л априла до 30 јуна. За ученике би се примала омладина са свршеном основном школом, изнад 17 година, нарочито сеоска. Професора би било за сада двојица, и једна учитељица. Давало би се опште васпитање, заокругљено прагматички, а циљ васпитања био би да се питомци враћају у свој стари позив уносећи у њ више гипкости и културе. Нарочита пажња посвећивала би се ручном раду (и мушком и женском) и домаћинству. — Преко лета, просторије Дома могле би се искористити за течај за сеоску интелигенцију, у првом реду свештенике и учитеље, који би т у, ка о у_ неком у ниверситету, добивали више спреме и полета за народни рад. За ово би се ангажовале нарочите професорске снаге, у главном с Униеерситета; али трошак око овог летњег течаја „Просвета" за сада не би сносила. Ставка за Народни Дом наишла је у годишњој скупштини на озбиљан отпор. Ми ћемо истаћи четири приговора који нам изгледају најважнији. Први је финансијске природе: много је уложити највећу ставку целокупног буџета на једну потпуно нову установу, и окрњити тиме старе опробане ставке. Други приговарају ово: Народни Дом боље одговара просвећеним земљама, као што су северне државе, боље одговара и Србији, Војводини, Бановини и Словенији, него средини где дела