Просветни гласник

624

Просветни Гласник

„Просвета" и где има 90% неписмених; ваља у васпитним методама ићи постепено. Трећи веле: Дом 1?е слабо користити; он може да спреми годишње око 100 питомаца, и то за неки одвећ општи и неодређен циљ; боље је за толики новац одржавати већи број мањих течајева од по неколико недеља, с једним поближе одређеним практичним циљем; „Просвета" треба да у првом реду ствара своје раднике, агитаторе просвећивања. Четврти додају: Народни Дом је одвећ смеон експерименат; боље је ослањати се на досадање разне установе и дати њима средстава да боље раде. Први приговор није тешко побити. Издатак за Дом изузетно је велик ове године, јер ваља наћи и опремити саму зграду. Новац утрошен за инсталацију може се у сваком случају донекле натраг уновчити. Ове године „Просвета" је имала један ванредан приход (од државе), па се заправо и не крњи редовни буџет. У осталом, тако је тешко провести оне друге облике рада на васпитању народа, да је извесно да се неће моћи утрошити ни односне одобрене суме, а некмоли да би још требало за њих вотирати. На пример, физички је немогуће створити већ идуће године оних стотину библиотека. Ставка за Народни Дом дакле стварно ни мало не терети других ставки за васпитање одраслих. Ни други приговор није тежак. Што се тиче постепености у васпитању народа, може се одговорити да народ није школски разред где се најпре свршава ниже градиво па онда више, него се ту, према питомцима разне претходне спреме, могу узимати истовремено разне установе. „Просвета" и овде посматра питање с практичне стране; она се пита: шта се може урадити. За сваку акцију треба пре свега радника; за Народни Дом они су се у начелу нашли. — Цео горњи програм рада неће се моћи извршити баш онако како је предвиђено; радиће се оно и онолико како допусте могућности. Трећи је приговор тежи, јер се ту ради о разлици схватања шта је непосредни циљ „Просвете". Ако „Просвета" жели да покаже што видљивијих резултата, и што пре, односно ако жели васпитати своје проповеднике за неку нарочиту задаћу, као за пословође Земљорадничких Задруга, и за сеоске општине, за народне књижнице, за вођење аналфабетских течајева, и слично — онда су довољни и течајеви од неколико седмица*. Никакво опште образовање не може се дати за то време. Питање се овако поставља: хоће ли „Просвета" да у првом реду ствара своје агитаторе, или просвећене појединце без обзира на неку обавезну њихову акцију у народном просвећивању ? Ако се прими прва алтернатива, могло би се ставити више приговора. Н. пр., да би „Просвета" онда била сама себи неки циљ, и да њени питомци не би имали довољно угледа. Нарочито ваља истаћи да већину оних послова за које би били довољни краћи течајеви треба да воде други више него „Просвета". Неписменост, како смо споменули, треба да у главном сузбија