Просветни гласник

Службени Део

191

зање у оба геограоска правца сваког дела свеха одређује љеговим крајним тачкама израженим дифрама у степенима и минутима и именима тих тачака; то је непотребно, нарочито њихова вмена, јер су она од мање важности за наставу. Што ће н. пр. ученику да запамти да се најсевернија тачка Азије зове Чељускин, доста му је да зна докде Азија стиже на Север и то му ваља рећи у заокругљеним бројевпма. — Још једна напомена о грешкама, које се кроз многе геограФске уџбенике провлаче. Особена геогр. имена су на разним језипима, те писац уџбеника, као и картограф, мора да их стави онако, како се опа у дотичној земљи на том језику изговарају (у кол.^ко је то могуће изразити пашом азбуком) и по могућности што више у номннашнву, да би ђак одмах видео право пме, а не правити од њих адјективе или их узимати у разним падежима, те да ученик мора тек да преобраћа у номинатив и тако да конструише само име. — Стил у сваком уџбенику треба да буде што простији, природнији и нормалнији; ваља избегавати фразирање. У овоме је г. Радивојевпћ много нормалнији од пок. Васовића, коме је једна од већпх мана била прекрајање геограФских имена. У већини уџбеника, па и карата и атласа налазе се имена Кордпљерн као особено име плаиине. Најдуже планине у јужној Америци зову се оригинално СоМШегаз (1е 1оз Апс1аз, што на шпански значи „Ланац Анда"; планине се, дакле, зову Анди, а не Кордиљери. — Највећа Јапанска острва су; Хок-кај-дб (значи „најсеверније Острво", некада Езо, а не Јесо), Хон-до или Хон Шју (значи „Велико Острво" или велика земља", али се никад није звало Ншон, што је право име целе земље и од тога је имепа испало осакаћено .Јаиан'), Шшбку (а не Сикок) и Кју-Шју. Река у Кини Јангцекјанг зове се у ствари Јан-до-чби; нити у кинеском језику има оног; чппг, чанг, чонг, како то Ненци својом незгодном ортограФијом онакажују кинеска и остала страна имена, а сви ми остали по њима тако преписујемо и изговарамо. 4. — Спољни облик књиге није никако у сразмери са њеном ценом и ако се данас сви трговци изговарају оскудицом и скупоћом материјала и радне снаге да би забашурили и оправдали своју грамжљивост. Ово се тиче издавача, а не писаца, који су већином сиромаси, те приморани да падну у шаке издавачима — дерикожама, По обавештењу, ова књига, овако груба, как&у нам је дао књижар Геца Коп, може да с-тане мздавача нетто више од једног динара, на бољој хартији и заједно са хонораром ппсцу и свима режијским трошковима; око 2'— дин. примерак. Продајна цена од 6 - — дин. нрема томе, права је пљачка. И ако, из познатих разлога, на брзу руку написана као привремено издање, ова је књига добро дошла баш зато, што је брзо стигла да задовољи потребу, што служи на част вредноме писцу. Мишљења сам, дакле, да је треба препоручити као уџбеник за IV рааред средњих школа. Саслушавши, Савет је мишљења. да се ове књиге могу употребљавати као привремени уџбеници приватног издања, у средњим школама. Г. г. Милојевпћу и Маринковићу издати по 100 дпнара хонорара, а Јовановићу и Дероку по 150 динара. VI. Прочитано је писмо Господина Министра Просвете СНБр. 10714/20 с молбом г-ђе Милеве удове В. Малетића, да се Калнграфсш угледи пок. Малетића препоруче као уцбеник за лепо писање. Савет одлучује, да се за преглед и оцену умоли г. Војислав Стевановић, професор II београдске мушке гимназије, а молитељпца да положи 100 динара за хонорар. VII. Прочитана је молба г. Сретена Динића, школ. надзорника у Десковцу, да се његове две књиге Бугарска зверсшва у Врањском округу откупе и препоруче за школске и народне књижнице. Савет одлучује, да се за нреглед и оцену умоли г. Д-р Влад. Ћоровић, а писац да положи 200 динара за хонорар. VIII. Чита се молба г. А. Чакловића, да се његово издање слика Њ. В. Краља и Наследника Престола препоручи за школе. Савет одлучује, да с.е о сликама прибави мишљење Уметничког Одељења. IX. Потпредседник г. Лаза Кнежевић нодноси усмепи нзвештај о прештампавању Чншанке г. г. Љуб. Протића и Влад. Стојановића (в. 1206 записник под IX). Саслушавши, Савет одлучује, да се од Државне Штампарије ирибави писмени извештај о томе. X. Чита се молба г. Д-р Ђоке Богојевића, бив. учитеља, да се његово учило Рачунаљка десешног снсшема нрепоручи за народне школе.