Просветни гласник

190

Просветни Гласник

30. Јерменсиа је земља С. А. Уније, а иа стр. 31. Енгкеске су земље: „Налестина" и т. д. „Персија и Авганистан", а даље на стр. 35. „Авганистан је неустапна монархија. којом управља Кан". Сад нека се ученик нађе код оваких против речности ? Дали је Персија независна или је Енглеска Земља; да ли је Јерменска независна или је С. А. Унпје и т. д.? Исто тако у овом уџбенику има и некпх неодређености па пример: стр. 8., у „Кину под именом Чинглишаа", на стр. 19. пста планина носи назив „Чинглин"; на стр. 6. назив С. А. Унија, а па стр. 68 је пазив Унија и друге. Има и доста незгодног пзражавања на пр. стр. 61 „од Аустралијског Залива до Индиских мора", која су то мора— ваљда је требало рећи океана или вода, или: „Африка лежи на обема земљописним жиринама", или стр. 40. в А®рика се" — — — — одликује својом .гломазношћу" — каква је то геограФска „гломазност"? и т. д. Колонијалне Земље и земље под заштитом по.једипих држава требало је за сваки континенат ц сваку државу, која поседује других замаља, све до исцрпности груписати, а не раздвајатн, јер је то лакше за памћење ученика. На пр. на стр. 50. говорећи о вранцускии колонијама говори се и за енглеске: Гамбију Сијера Лаоне, а исте би требале да се помињу на стр. 51. где се говори о енглеским земљама. Оваквпх скучајева има више али их нећу н;|брајати. У одељку ,Клила" није требало говоритп о Фауни и Ф.три, тим пре што је писац 3 'нео засебне одељке за Фауну и Флору. Види на стр. 81. Велики је недостатак овог уџбеника и у томе што нема илустрација и скица које су често поучније од саме садржине, али и у томе погледу ппсац обећава допуну у другом издању. Могло би се навести још неких појединостп које би се могле исправити у наредном издању те да уџбеник одговори своме задатку, као на пр. — посрбљавање и писање геограФских имена — објаснити нека имена (страна 61. „Баре су под Мангровама" —шта су Мангрове?) и т. д. али о тим појединостима вољан сам усмено саопштити писцу своја опажања и то приликом приређивања другог издања ове књиге. Техпичка страна књиге и цена одговарају времену издавања. На ипак морам констатовати, да би израда могла бити боља, а цена нешто мања. У времену општих социјалних неприлика налазе оправдања и израда и цена књиге. Желети је да се и ово поправи. После свега изложеног, са обзиром да је овакав уџбеник за оно време кад је издан, па још и данас, правп „насушни хлеб" за ученике и геограФску наставу мишљења сам: да се књига „Ваневропски Коитиненти", може препоручити за средње школе као приватни уџбеник приватног издања, РеФерат про®. Дерока гласи: Актом Савета СБр. 148 од 11-111-1921. год. упућена ми је на преглед и оцепу књпга „Ваневропски Континенти" за IV разред средњих школа, од Т. Радивојевића — Прегледао сам књигу (а и предавао по њој) и част ми је поднетп Савету следећи извештај: Г. Радивојевић већ двадесетину година пише уџбенике за геограФију у средњим школама; он је сада и једина писац тих уџбенпка (не можемо узимати у обзир прештампавања и више илц мање рђава допуњавања већ застарелог Васовићевог и још много застарелијсг Карићевог земљописа). Нешто збиг тога што се г. Радпвојегшћ сада први пут појављује са уџбеником за IV раз., а још више због још недовршеног груписања држава, ово издање није савршенство и са свим је привременог карактера (што, у осталом, писац и сам у предговору каже). У сваком случају ово је једини и најбољи уџбеник за IV разред, те нам је свакако добро дошао, благода ећи г Радивојевићу (за застареле антикварске примерке Васовићевог земљописа мораап су учеиици плаћати и по 25 дин. само да би имали из чега да уче!) Тешко је дакле, крптиковати један привремени елаборат, али ћу ипак то овде у најглавнијпм потезпма учинпти, да бих можда прппомогао писцу изради деФинитивног издања. 1. — Име књиге. „Ваневропски Континенти" мислим да је незгодно. Континенти су највеће копнене површине; Европа и Азија су једна географска целина као континенат, алн их делимо у засебне делове света. Могло би се још речи : „Ваневропски Делови Света", али не „Ваневропски Континенти". Бисац је хтео да да један кратак- назив, јер му — види се|Ш пије било згодно набрајати сва имена делова света. Збиља, није лако наћи погодан израз. 2. Распоред и количину градива требало би мало преиначити: У новом наставном програму стављена је Америка на прво место, истакнута је дакле због своје важностп; писац је п.ак већу пажњу обратио Азији (са 85 страна док за остале делове света има 48 страна).По мом мишљењу ваљало би поделити текст на крупнији и ситнији, те тиме пстаћи оно што је важније. 3. Не намеравам овде набрајати еитнија опажања. јер овде и нисам критичар, већ реФерент, те нећу ни да узимам на себе, погрешно уобичајену улогу судије према окривљеноме, јер је г. Радивојевић старији наставннк и писац уџбеника, те је и јачи од нас осталих. Ја радо стојим г. Радивојевићу на расположењу да му, за деФинитивно издање, саопштим те ситније опаске, које би — по мом мишљењу — ваљало применити- Једино ћу овде да наведем као еасвпм иепотребно: Уобичајено је у свима геогр. уџбеницима да се положај и проте-