Просветни гласник

Службени Део

189

унесеног насхавног градива доста велнка и у погледу разраде појединих континената несразмерпа. „Ваневропски Континенти" садрже описе* Азије, Африке, Аустрадије, Америке и Стожерних Обдасти, стављене на 81 страна. Скоро једну половину — управо 39 страна посвећено је само' Азији, а сви остали континентн са острва онисани су на 48 страна. Размера разраде мало незгодна. Или је требало, и остале континенте описати у нешто већој опширности (тако се и ирограмом тражи); или је требало и Азију редуцирати и у њој изложити у целини и у посебном делу само најважиије, као што је учињено са Америком, АФриком н Аустралијом. Уџбеник не треба и не сме да има многих појединости. Тиме се само оптерећава и иначе доста оптерећена дечја моћ памћења и у место користи од земљописа као васпитне дисциплнне ииаћемо само штете. Програмску тражњу: „у нешто већој оиширности" треба разумети, не у набрајању многих имена места, вароши, река, нланина и т. д., него у детаљнијим описима наведених геогра®ских објеката. То се пак може постићи истицањем природних метода и интересантности, као и културнпх тековина и оригиналности. Овај уџбеник изобилује са нменима, која не само немају никаква значаја за наставу него су у опште споредног значаја и за поједине геограФске целине у којима се помињу. Ја ћу од многих примера навести само неке. Тако, сувишна су: а) имена река, као: Сера#шан, Кунен, Сонка, Мургаб, Нарбада, Хилменд, Хорпруд, Емба Рувилни, РуФиџи Џуба, Кагера, Убанги, Касај, Тола, Фразер, Хуалага, Каука и т. д. б) нмена језера, као : Каракул, Тус-Чели, Нгами и т д. в) нмена аланина и внсова, као: Флиндерсова иланина, Маунт Кук, Тангла ЏебелКатарин, Рувензори, Таси^и, Илиман, Фута Џалон, Мезгреп-Ренџес и т. д. г) нмена вулкана, као: Тајамулко, Фуего, Сајама, Кључевск и т. д. д) нмена канала н земљоуза, као: Палков канал, Крах земљоуз и т. д. %) нмена осшрва, као: Венкувр, Оаху, Пинанг и т. д. е) имеиа крајних тачака, као: ДешнеФ, Мерчин, Карлов Рт, Галинас, Алуја, Чељускин п т. д. Истина је, у многии се уџбеницима помињу крајње тачке коптинената, али од тога треба већ једном одступити: једно с тога, што су крајње тачке често самом природом неодређене, а друго с тога, што и сувише много оитерећавају дечје памћење. ж) имена варошн, месша, чрисшанишша, као: Инан, Чанчоу, Циме, Хаил, Берајда, Семиталатинск, Семиреченск-оаза, Заравшан-оаза, Ур®а, Дукнов, Пешавор, Карачи, Агадес, Иделес, Бардај, Дакара Кап Кест Кеслом, Таматава, Сијут, Булувај и т. д. 4. Начнн нзлагања унешог граднва. ГеограФскп уџбеници наших средњих школа махом имају недостатак у томе, што представљају мање више збирку имена: река, планина, вароши и других геограФСких објеката, често без икаквих важности, какц, за геограФСку наставу, тако и за научне принципе. Они су мање више номенклатурно статистички изводи, којима није намељено место у средњошколској настави. ГеограФски уџбеник треба и мора будити интерес ученика за поједине државе и друге геограФске објекте, а то се може постићи оживотворавањем истих, јер свака геограФска целина има својих карактерних одлика. „№>и тиКа вес1 тиИит" треба спровести као начело и у геограФским уџбеницима. Исто опако, као што се за геограФску паставу траже карте,' у којима је истакнуто рељеФно и јасно оно што је најважније за поједине геограФске целипе, н у којима су појединости и имена маљих геограФских објеката просто избачени, те да карта одговара своме наставном циљу. Исто тако и геограФСка уџбеник треба и мора бити рељеФан и јасан. Уџбеник ће бити рељефан и јасан и за ученике кориотан, ако се у њега унесу само најважнији геограФски објекти — неминовни за изучавање те целине — о којима треба унети све карактерне особине, природне лепоте и богатства, културне установе и интересантностн, као и друге типске оригиналности везане за ту геограФску целину. По себи се разуме, да је нотребно технички рељефно и јасно изразитп у уџбенику оно што је главио и неопходно за наставу. То се постиже ако се та садржина штампа крупнијим словима од онога текста, који је мање важан, Само исказивање градива мора бити изражено кратким и јасним реченицама, јер ученици нису у стању, да се служе јако разгранатим речеиицама — периодима. У књизи: „Ваневропски Континенти" писац је обратио пажњу у овом правцу и на лоста места унео је довољно материјала за буђење интереса ученичког, па ипак му се промакло да на више места вршп само набрајање имена Ја сам у прошлом одељку иавео доста нмена о којима нема помена о каквим интересантним особинама, које би будиле интерес код ученика, те да им та имена оетану у свести за даљна времена. Томе инам да додам на прнмер набрајање афричкпх земаља: Басуто, Бечуана, Родезија, Сваци, Вадај, Багнрми и т. д. о којима ништа није поменуто осим имена — и ако свака од њих има својих тнпских оригиналпости. Даље, у излагању научног градива мора се уноситн само оно што је позитивно утврђено: уџбеник не сме имати противречности. У овом уџбепику „Ваневропски Континенти" промакле су се и неке протпвречности, као на пример: на стр. 15. одељак „Независне државе", иоред осталих набраја и ове — — — — Персија, Јерменска, Авганпстан, Палестина, а већ на стр.