Просветни гласник

О Ђорђу Натошевићу

657

за основну школу. Када није могао у учитељима и професорима, Платон је нашао себи заменика и последника у једном лекару. Ако је Натошевић и био већ сам собом приуготовљен за то, као што смо напред видели, ипак је велико питање којим правцем би ударила његова снага, да није било утицаја Атанацковићева. Атанацковић је начинио од Натошевића и директора гимназије, и, касније, својим утицајем у Бечу, школскога саветника, т. ј. управника и надзорника Свих наших школа у тадашњем аустријском царству (1857). Године 1853 видимо већ Натошевића у новосадској гимназији. Биографи његови записали су да је он ту први у Срба завео гимнастику као иаставни предмет. Забележено је и да се као ђак у Бечу много веж бао у гимнастици 1 ). А знамо да је то и Бранко радо чинио. Ако бисмо могли оно вежбање свести на Бранков утицај, —као што имамо разлога за то ед, онда бисмо могли извести из тога да је Бранко, посредно, и први зачетник једнога предмета у нашим школама. Натошевић је практички, као наставник, радио само у новосадској гимназији. Један од његових још ивих ученика, Гл. Барусковић, приказао нам га је недавно као учитеља. Како се из тога приказа види (а у вези с његовим методским радовима), Натошевић је и радио онако како је од учитеља захтевао: његова настава је била опажајна („очигледна"), елементарна и повезана (ово на основи начела комбинације или концентрације). Није се везивао само за „свој" предмет, и умео је да задобије ученике за себе и за наставу-). Свакојако су то особине које се високо цене, које управо чине учитеља учитељем, — али Натошевићева радна снага није могла да се ограничи само на један завод, и он је постао реформатор наших школа не само у некадањем аустријском царству, него и у Србији, па, посредно, и у читавом народу. Натошевић је једна од најјачих радних снага које смо ми у опште имали: његово умно благо које је по народу просуо, небројено је и немерено. Уз то, он је имао оштро око да види најпрече потребе, и поуздану руку да управо ту крене полугом. Као управник и надзорник наших школа, он је увидео дивно да је прва ствар дићи учитеља морално и материјално. Мисаони круг у ком се Натошевић кретао, био је у главном Песталоцијин и његових последника. Од Дистервега и његових врсника ] ) „Као слушалац медицине у Бечу веџбао се Натошевић у гимластици и тиме је не само оснажио и развио своје тело,, него је дотерао и до великог савршенства у тој струци (Н. Вукићевић у „Летопису Матице Срцске", књига 153, стр. 147). -) В. Велпки Орао, календар за 1920 годину, Нови Сад, стр. 21, и даље, и Учатељскн Веснпк, Нови Сад, I, бр. 7. — Писац тих чланака ступио је у I разред баш оне године, т. ј. 1853 у јесен, кад је Д-р Натошекић примио управу и професуру у гимназији, „и свршио је у њој сва четири разреда под мудром управом и поуком највећег и најзаслужнијег српског учитеља и педагога". ПРОСВКТНИ ГДАСНИК, II кн>., Ц.ов., 1921. 42