Просветни гласник

658

Просвегни Гласник

могао је научити да је школа, где је год пала, пала због учитеља, а где се год дигла, да се дигла учитељима, и да другога пута нема. И заиста је неуморан његов рад, и непосредни и посредни, на дизању учитеља. Његово (велико) Упусшво, његово Кратко уаусшво, и његова Писма за шесшонедељна иредавања учишељима 1 ), а уз то безбројни чланци у „Школском листу", сведоче с коликим је он жаром и маром учио и обавештавао учитеље, које је сматрао као најјачу полугу за узвишивање народне просвећености. Нарочито нас Крашко упусшво (у другом издању) на многим својим странама обавештава о његову разгранатоме раду у просветном и националном правцу, и оно нам даје драгоцене податке за обухватање и схватање Натошевићева дела. Натошевић је био уверен да је у добра јунака свака пушка убојита, и стога је прво прегао да ствара Мандушиће, а после тога је истом ковао оружје и дао им га у руке. Натошевић је може бити осећао потребу да и сам прође кроз школу коју својим учитељима пружа, и тако су упуства постала пре уџбеника. Његов Буквар, релативно касни плод његова трудољубива живота, у један мах освојио је целокупно наше основно школство, и штампан је у исто доба готово и за Србију, и за Црну Гору, и за наше школе у Аустро-Угарској. Букварима су следовале и Чишанке. Ни близу још није с тим исцрпен родни и плодни рад Натошевићев. Он је покренуо и први наш педагошки лист („Школски лист"), и прве наше дечје новине („Пријатељ српске младежи"); управо он је и творац диференцоване дечје литературе српске, и он је и од Змаја начинио чика-Јову. И не само да је покренуо оне листове, него им је био и највреднији сарадник, понекада и једини. Али ни то није било доста, ни то још није могло да задовољи његову снажну вољу, и поред великога и савесно обављаног званичног посла. Од многих педагога који су живели за школу, радећи за њу посредно или непосредно, Натошевић се разликовао тим што се није задовољавао да уздигне само будућа поколења, него је у исти мах хтео да подигне и садање, да обухвати и садашњост и будућност народну и упути је на добре путове. Млађе је хтео да одреди школом за будућност, али је већ сада хтео да им припреми погодну средину, одређујући многоструким поукама старије у садашњости. Ту Натошевић у првом реду није заборавио да је лекар, и да је основа свему развоју народном у његову здрављу, и стога је држао предавања и писао много о томе како наш народ треба да живи да би очувао своје здравље, а то значи да би одржао себе 2 . Али поред здравља потребни су још и материјални услови да би се народ, и сред тешких прилика, и проткан другим, бо-

х ) Одштампана у Варађаниновој споменутој књизи, стр. 43—119.

2 ) Колико је Натошевић био у питањима народнога здравља напредан, то нам је лепо показао Д-р М. Јовановић-Батут у својој беседи о стогодишњици Натошевићевој у Новом Саду.